Председник Србије допутовао у Рим

Он ће, најпре, разговарати са премијером Паолом Ђентилонијем у палати „Киђии“, а затим ће се састати са председником Италије Серђом Матарелом у палати “Квиринале”, који ће након разговора за високог госта из Србије приредити ручак.



Најављени су разговори о билатералним односима две земље, ситуацији у региону, као и о подршци коју Италија пружа Србији на европском путу.



Посета Италији последња је у низу састанака које је Вучић, од ступања на место председника Србије, организовао са светским, европским и регионалним лидерима како би остварио амбицизну агенду политичког и економског напретка земље и убрзања пута Србије ка чланству у ЕУ.



Посета председника Србије Италији такође долази непосредно после Самита Западног Балкана и ЕУ, којем је Италија такође била домаћин.



Трст је био четврта станица Берлинског процеса покренутог 2014. године са намером бољег регионалног повезивања држава Западног Балкану, као и повезивања региона са ЕУ у циљу ефикаснијег пута и припреме земаља Западног Балкана за чланство у ЕУ.



У Трсту је успостављено и седиште недавно основаног Сталног секретаријата Коморског инвестиционог форума које су формирале привредне коморе Западног Балкана као прву заједничку институцију у региону.



Тренутни шеф дипломатије Италије Анђелино Алфано подсећа да Италија и Србија имају одличну сарадњу "како на политичком тако и на економском нивоу" и обећава наставак подршке на путу евроинтеграција.



Алфано је самит Западног Балкана и ЕУ у Трсту описао као "мост" између региона и ЕУ који мора да створи услове по којима "европска перспектива не би била апстрактан и недостижан концепт".



А управо је јасна европска перспектива и њен достижан реалан временски оквир оно што и сам председник Србије Александар Вучић жели да чује не само од Рима већ и од Брисела и европске 28-це.



Економски односи две земље биће свакако једна од главних тема разговора Вучића са италијанским званичницима, имајући у виду да је Италија прворазредни привредни партнер Србије.



Према подацима НБС, Италија је на листи највећих инвеститора у Србију, а како је навео недавно амбасадор Италије у Србији Ђузепе Манцо, у нашој земљи присутно је више од 600 италијанских фирми које запошљавају више од 26.000 радника.



"Осим великих компанија, попут Фијата, у Србију је улагало и доста италијанских малих и средњих производних предузећа, извозно орјентисаних и радно интензивних, највише из текстилне индустрије, обућарске, металске и електро индустрије. Присутне су компаније из грађевинског сектора, енергетике, дрвне и индустрије намештаја, али и из издавачке индустрије. Све је веће интересовање италијанских компанија за улагање у сектор пољопривреде", оценио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж за Танјуг.



У Србији су, како је додао, и водеће италијанске банке и осигуравајуће куће, које имају значајно учешће на овдашњем банкарском и тржишту осигурања.



"Обострани интерес за унапређење сарадње и улагања постоји у аутомобилској, металској, текстилној, дрвној и ИТ индустрији, пољопривреди и области обновљивих извора енергије", рекао је Чадеж говорећи о перспективи економске сарадње.



Чадеж указује и да су сарадњу Србије и Италије у протеклим годинама карактерисала значајна и уравнотежена робна размена, заједничка улагања и производне кооперације, као и добра сарадња у области банкарства и финансија, саобраћаја и туризма.



Робна размена, према подацима Републичког завода за статистику у последњих десет година више је него удвостручена, порасла је са 1,609 милијарди евра у 2006. години на 3,746 милијарди у 2016 години.Српски извоз повећан је 2,6 пута - са 736,1 милиона у 2006. години на 1,954 милијарди евра у прошлој години.



Преломна година у размени две земље била је 2013, када је захваљујући извозу Фијатових аутомобила укупна робна размена повећана за више од 50, а српски извоз за више од 90 одсто.



Од тада Србија бележи суфицит у робној размени са Италијом.У прошлој години укупна спољнотрговинска размена Србије и Италије била је 3,746 милијарди евра.Српски извоз у Италију износио је 1,954 милијарди евра, док смо Из Италије увезли робу вредну 1,792 милијарди евра.



Са Италијом остварујемо суфицит у размени, који је прошле године износио 162 милиона евра.Италија је и прошле године била прво извозно тржиште Србије, а извоз у Италију учествује са 14,5 одсто у укупном српском извозу.



По укупној спољнотрговинског размени Италија је други спољнотрговински партнер, после Немачке, и друга земља из које највише увозимо.Увоз из Италије је 10,3 одсто нашег укупног извоза.



За првих пет месеци ове године укупна српско - италијанска робна размена износила је 1,717 милијарди евра.Србија је у Италију извезла 909,4 милиона евра, а од Италије купила робу за 807,4 милиона евра.