Венецијанска комисија још једном похвалила решења у правосудним законима
БЕОГРАД: Венецијанска комисија је, на 134. пленарној седници, усвојила извештај о примени мишљења о нацртима правосудних закона у ком су још једном похваљена решења садржана у правосудним законима и представљају важан напредак у процесу усклађивања са европским стандардима, саопштило је Министарство правде.
Посебно је указано на значај прописивања послова судске управе, састава Етичког одбора и етичких принципа вршења судијске функције и правила да председник непосредно вишег суда приликом надзора рада судске управе нижег суда, не може предузимати радње које му законом или другим прописом нису поверене, нити на било који начин угрозити независност и рад надзираног суда.
Такође, како је наведено у саопштењу, од значаја је прописивање учесталог неучествовања у раду Високог савета судства или Високог савета тужилаштва без оправданог разлога као разлог за престанак функције члана Савета, као и основних критеријума за вредновање рада судија.
Непримерени утицај је дефинисан у складу са европским стандардима, а прецизирани су и поновљени дисциплински прекршаји.
Позитивно је оцењено и што убудуће јавно тужилаштво неће моћи без изричитог законског овлашћења да захтева достављање података и пружање објашњења, као и прописивање приговора против обавезних упутстава за рад и поступање у појединим предметима и приговора против годишњег распореда послова.
У складу са мишљењима Венецијанске комисије измењене су и одредбе о избору чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаштва које бира Народна скупштина прописивањем прецизних критеријума за њихов избор, што ће допринети њиховој политичкој неутралности.
"Зато је предвиђено да кандидат за члана Савета не може да буде лице које снажно утиче на доношење политичких одлука или лице које су грађани непосредно изабрали на јавну функцију, које обавља функцију на коју га бира Народна скупштина, односно обавља функцију судије Уставног суда или државног секретара", наведено је у саопштењу министарства.
Поздрављен је и нови механизам предлагања кандидата за чланове Савета које бира Народна скупштина, а који укључује одлучивање двотрећинском већином од укупног броја чланова Одбора за правосуђе у првом кругу, односно тропетинском већином гласова у другом кругу, а уколико се не може утврдити предлог кандидата на седницама Одбора за правосуђе Народне скупштине, који је надлежан за њихово предлагање, приступиће се њиховом избору од стране петочлане комисије коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана.