Вејвода: Без САД неће ићи, Гренел разбудио Европу

Вејвода је за Глас Америке рекао да верује да могући трајни "одлазак" косовског председника Хашима Тачија из дијалога није никаква препрека за његов наставак и додао да се у Приштини већ спрема нови преговарачки тим.

Оно што је ново, каже Вејвода, односи се на Европску унију, јер је амбасадор Гренел подстакао ово што се сада стварно догађа, а састанак у Паризу о којем се говори, требало би да буде одржан у формату какав је био у Берлину, где су домаћини били канцеларка Меркел и француски председник Макрон.

На питање да ли је неопходна америчко-европска сарадња на том послу, Вејвода каже да сматра да то свакако мора бити заједничка иницијатива, односно заједнички америчко-европски процес, где је Европа већ дуже времена делегирана да води ову ствар, што је потпуно нормално и здраворазумски, с обзиром на то да су Србија и Косово део европског континента, историје и тако даље.

Међутим, без Америке то неће ићи, истиче Вејвода, с обзиром на њену улогу у последњих 30-ак година у овом региону.

“Америка, са својим утицајем у међународним финансијским институцијама попут Светске банке, Међународног монетарног фонда, сигурно има начина да помогне да се створи један значајнији економско-финансијски пакет, који би помогао кад се једном споразум постигне, да поспеши развој у тим земљама”, истакао је Вејвода и додао да је ипак Европа кључна - јер она може да помогне да подстакне оно што се спрема већ неко време, а то је регионална економска сарадња, неки то зову Шенген, други Женшен, “у ствари да омогући лакши проток људи, роба и капитала”.

Упитан да ли Унија, чијих пет чланица, укључујући Шпанију и Словачку, одакле су први дипломата Европе Жозеп Борељ и преговарач Мирослав Лајчак, не признају независност Косова, може да се сагласи око тога, Вејвода одговара да све те земље већ имају неки облик сарадње са Косовом.

Кад је реч о томе како би изгледао евентуални споразум Београда и Приштине, Вејвода је подсетио да се у Србији још од времена председника Владе Зорана Ђинђића говорило да Србија треба да извуче неки максимимум из минимума.

Ситуација је таква да српска власт нема више де факто позицију коју је имала пре НАТО бомбардовања, пре 1999. године и ту се виде разне могућности рекао је Вејвода.

“Једна могућност која сигурно није испуњена из Бриселског договора 2013. - то је да се створи Заједница српских општина на Косову”, рекао је он.

Вејвода мисли да ће то бити јако важан фактор у том процесу да се постигне евентуални споразум и додаје да формализација значи да постоји слободан ток робе, људи и капитала.

На питање да ли ће прилагођавање административне линије између Србије и Косова бити елемент могућег споразума, Вејвода мисли да ће се сигурно гледати да се нађе решење, које ће бити у оквирима које већина земаља заступа, наравно, пре свега Немачка и Француска и друге земље.

“Споразум мора да се уклопи у вредносни систем ЕУ, јер обе земље желе да постану једног дана чланице. Србија је кандидат и преговара, Косово је још далеко од те ситуације. Међутим, због жеље да се приђе европском мировном пројекту, да југ Западног Балкана постане део тог пројекта, да би се односи изгладили, да би се нормално трговало и путовало неопходно је да се уклопе са европским правилима”, објаснио је Вејвода.

Он наглашава да је друго питање статус Косова у међународним организацијама, а ту се пре свега мисли на то да ли ће Косово добити статус чланице Уједињених нација, и додао да се зато толико говорило о примеру две Немачке - Западна Немачка се сложила да Источна Немачка постане чланица Уједињених нација, а да је при том није признала .

“Постоје различити начини на који се ти односи могу решити и нормализовати,” рекао је Вејвода.