Вархеји: Потребно позабавити се интеграцијом ЗБ у ЕУ

"Авганистан је далеко. Западни Балкан је овде и наша одговорност је већа", написао је Вархеји на свом Твитер налогу.

"Не можемо себи приуштити неуспех и не позабавити се свим аспектима интеграције региона у Европску унију. Немамо времена за губљење: морамо да доносимо одлуке за напредовање", додао је он.

Вархеји учествује на годишњем 16. Бледском стратешком форуму (БСФ) који је почео данас на Бледу у Словенији.

Учесници панела о проширењу ЕУ на Бледском стратешком форуму сложили су се данас да је тешко говорити о будућности Европе без земаља Западног Балкана у оквиру ЕУ, што је стратешки интерес обе стране.

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји истакао је да питање проширења није само географско проширење ЕУ, већ се ради о обезбеђивању политичке, економске, па чак и безбедносне интеграције.

"ЕУ не сме да погреши у овом случају", рекао је Вархеји и додао да и земље Западног Балкана морају да верују да је вредно проћи кроз све процесе који су неопходни за чланство.

Словеначки председник Борут Пахор позвао је на убрзање процеса и интеграције Западног Балкана у ЕУ, док је премијер те земље Јанез Јанша нагласио да је питање проширења питање будућности Европе.

"Оснивачи ЕУ нису говорили о Источној и Западној Европи, већ о слободној Европи. Њихова визија биће испуњена једино проширењем ЕУ на Западни Балкан", рекао је Јанша.

Јанша је додао и да је то стратешко питање због чега ће Словенија учинити све током свог председавања Саветом ЕУ да убрза проширење и најавио одржавање самита EU-Z.Balkan почетком октобра у Словенији.

Албански премијер Еди Рама истакао је да процес проширења мора да се убрза и да, у најмањем случају почну преговори са Тираном и Скопљем.

"Албанија и Северна Македонија не траже дозволу да буду Европљани, ми то јесмо. Нема будућности Европе без Западног Балкана у оквиру ЕУ", рекао је Рама.

Пољски премијер Матеус Моравијецки подржао је проширење ЕУ на ЗБ истичући да је то стратешки интерес Уније.

"Неопходно је прихватити породицу са Западног Балкана, а не да говоримо о даљим рођацима - Турској, Русији и Кини које шире своје интересе у том региону", рекао је он.

Македонски премијер Зоран Заев надовезао се на речи пољског колеге наводећи да је ЕУ породица којој ЗБ тежи да се придружи, али да ЕУ још увек није спремна.

Високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит сложио се са Рамом и истакао да је то што са Тираном и Скопљем нису започети преговори неуспех ЕУ.

Он је том приликом цитирао председника Србије Александра Вучића који је говорио на првом панелу, а који је рекао да људи у региону губе поверење у ЕУ.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић је поручио да нико у БиХ неће бити мање Бошњак, мање Србин, мање Хрват ако се одустане од принципа конститутивности и окрене европским вредностима. “То нама са Западног Балкана говори да су се можда аларми упалили у Европи и да Западни Балкан не треба остављати по страни и чекати шта ће се десити”, рекао је Комшић.

Члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић истакао је да становништво БиХ огромном већином жели да БиХ постане чланица ЕУ.

"Господин Мишел (председник Савета Европске уније Шарл) говори о ЕУ са економског аспекта и аспекта поштовања људских права и слобода. То је потребно и мојој земљи. То је оно што сви грађани БиХ желе. БиХ има све оне разлоге за улазак у ЕУ које су имале и друге земље", навео је Џаферовић.

Председник Бугарске Румен Радев рекао је да су процедуре, односно реформе веома важне.

"Ми подржавамо проширење, али би волели да видимо стабилне процесе и будемо сигурни да наши млади буду слободни, без предрасуда, говора мржње и са знањем једни о другима. Када је ЗБ испао са радара ЕУ, Бугарска је на њега вратила фокус. Бугарска увек подржава нашу браћу Северну Македонију у разним кризама и отворени смо за дијалог који је кључан", рекао је Радев.

Премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти поновио је да је модел СЕФТА најбезбеднији начин за земље ЗБ на путу ка ЕУ и издвојио четири елемента важна за земље региона.

"Владавина права против олигарха, демократизација против аутократа, суочавање са прошлошћу и суочавање са ратним злочинцима који су на власти и симетрија или реципроцитет за права мањина у балканским државама", рекао је Курти.