Укључивање у ЕУ Грин дил важно за будући квалитет живота

На онлајн конференцији "Зелена индустријска политика" чији су организатори амбасада Немачке у Србији и Немачко српска иницијатива за одрживи раст и запошљавање, Брнабићева је истакла да су приоритети Владе у тој области унапређење и заштита квалитета ваздуха, третман отпадних вода и управљање чврстим отпадом.



Важно да Влада покуша да у партнерству са ЕУ институтицијама, а и другим партнерима, учини нешто да би резултати били што бржи, рекла је она.



Окупљене је обавестила да ће до краја ове године у 28 локалних самоуправа у Србији бити покренута изградња постројења за пречишћавање отпадних вода.



Додала је да се са европским партнерима иде у пројекте заштите квалитета ваздуха у срединама које користе мазут и угаљ и навела да су у току преговори о пројектима за Крагујевац, Косјерић и Ваљево.



Изузетно су важни и амбициозни пројекти. Замолила бих немачку влада и немачке компаније да се придруже у амбициозном пројекту јер постоји огроман простор за јавно приватна партнерства, да би у што краћем времену покренули што више пројеката, у јавном интересу, рекла је она и истакла да се радује будућој сарадњи.



У обраћању, Брнабић је истакла и динамичну легислативну делатност на иницијативу Владе Србије која се одвија у овој области а резултирала је доношењем више закона.



Она је нагласила да је тема заштите животне средине, и енергетске и зелене транзиције, једна од три кључна приоритета владе.



Навела да је процењени оквир улагања само у области управљања водама, да би Србија постигла ЕУ стандарде, шест милијарди евра.



Србија има сада финансијске спосбности да уложи у овакве пројекте. Дошло је време да се бави овим приоритетом. Имамо огромну техничку и стручну, и финансијску подршку ЕУ за тај посао, рекла је она.



Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб истакао је да је одлука ЕУ да до 2050. године буде карбонски неутрална, важна за Србију као кандидата за ЕУ.



То смањење се спроводи кроз принципе циркуларне економије, и уз напоре за заштиту животне средине. Модернизација привреде неопходна, може доћи до губитка радних места, али уз планирање могуће је тај проблем превазићи. Србија је иновативна и требало би да буде у добром положају, рекао је он.



Шиб је нагласио да је Србији потребна врста мастер плана, да се зна шта зелена политика подразумева и како да се спроведе.



Додао је да зелена индустријска политика за Србију значи придруживање начелима циркуларне економије и наставак процеса дигитализације.



Циркуларна економија је много више од третмана отпада, она је ослањање на технички прихватљиве технологије и процесе, и поштовање принципа чисте економије, а задатак је декарбонизација, рекао је он.



Тај процес он је оценио као изазован за Србију, притом похваливши донете законе у нашој земљи који су веома важни за модернизацију електрана и топлана.



Шиб је нагласио улогу ГИЗ-а који на основу досадашње сарадње поставља темеље будуће сарадње да се и зелена полтика, уз експерте које има, подигне на виши ниво.



Током првог дана на конференцији учествују председник ПКС Марко Чадеж, државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић и потпредседник Немачко - српске привредне коморе Милан Грујић који је и генерални директор ЗФ Србија.



Говоре и парламентарни државни секретар Савезно министарство за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке Мариа Флахсбарт, виши политички саветник у Савезном министарству за економска питања и енергетику Немачке Јан Оле Кизо, шеф сектора за сарадњу Делегације Европске уније у Србији Ингве Енгстром и ректор ГИЗ за Србију Данијела Функе и директор KfW канцеларије у Србији Ридигер Хартман.