Скупштина почиње расправу о тзв. изборним законима
БЕОГРАД: Скупштина Србије почиње расправу о такозваним изборним законима, а на дневном реду је пет предлога која су настала као део договора власти и опозиције и препорука ОДИХР-а.
Посланици ће расправљати о Предлогу закона о избору председника Републике, о избору народних посланика, о локалним изборима, о финансирању политичких активности и измени Закона о спречавању корупције.
Сви ови закони се односе на побољшање изборних услова.
У Предлогу закона о избору председника се предлаже привремено увећавање броја чланова у сталном саставу органа за спровођење избора.
Прве изборе за председника Републике који буду расписани након ступања на снагу овог закона спроводи РИК у чији стални састав улази још шест чланова и њихових замерника које именује скупштина на предлог председника парламента, наведено је у закону.
Најзначајнија новина коју доноси Предлог закона је то што се предвиђа да се редослед кандидата на листи кандидата за избор председника Републике утврђује према редоследу којим су проглашене њихове кандидатуре.
То значи да се укида постојећи институт коришћења жреба.
Предлог закона о избору народних посланика доноси значајне новине у погледу организације и рада органа за спровођење избора, посебно у погледу транспарентности њиховог рада и ширег круга субјеката из политичког живота који учествују у њиховом раду, па и имају додатна овлашћења у погледу контроле правилности спровођења изборног поступка.
Такође, предлажж се увођење изборних комисија јединица локалне самоуправе.
У предлогу закона о локалним изборима дефинисано је да је смањен број потписа за проглашење листе националне мањине и то двоструко, и за њих не важи цензус од три одсто како би добии мандате.
Изборном листом националне мањине сматра се листа за коју је изборна комисија утврдила да је основни циљ њеног подношења представљање и заступање интереса националне мањине, као и заштита и побољшање права припадника националне мањине, у складу са међународним правним стандардима.
Закон је то дефинисао како би се избегле евентуалне злоупотребе.
У Предлогу закона о финансирању политичких активности је наведено да максимална вредност донација на годишњем нивоу, које једно физичко лице може дати политиеким субјектима за редован рад, износи највише десет просечних месечних зарада, а правно лице највише 30 просечних месечних зарада.
Странке ће на почетку кампање добити 35 одсто од укупних средстава, а остало ако пређу цензус.
Измене Закона о спречавању корупције доносе новине у погледу функционерске кампање.
Та решења обавезују да је јавни функционер дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке, односно политичког субјекта.
Такође, дефинисано је да функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политиеких странака.
