Симић: Срби на КиМ живе никада горе
БЕОГРАД: Потпредседник Српске листе Игор Симић изјавио је да, након 15 година од проглашења независности, Срби на Косову живе никад горе и под никад већим институционалним притиском који долази од Владе Аљбина Куртија која не поштује и не примењује ништа што је потписано.
У интервјуу за "Дојче Веле", Симић је рекао да смо пре 15 година имали нетрпељивост између Срба и Албанаца, а да је сада на делу, како је рекао, институционално насиље и притисак који се спроводи над српским народом.
Он додаје да излазак Срба из институција није акција већ реакција на све оно са чим се српски народ суочава у prеthodnom периоду.
Излазак из институција је била потреба да се чује вапај српског народа због проблема са којима се суочавамо на терену како би неко и у Приштини и у Бриселу схватили да Срби не могу и не желе да трпе оно са чим су се суочавали, поручује Симић.
Он подсећа да почетак године није био обећавајући и да смо на Бадњи дан имали покушај убиства српског дечака и младића у Готовуши, након тога пуцање на Миљана Делевића, хапшења Срба који се по правилу по неколико месеци у притвору без икаквих доказа, с тим, што се, истиче, таква пракса наставља.
На северу Косова више не функционишу косовске институције, наглашава Симић, јер је нереално, каже, да на северу где 95 одсто становништва чине Срби немате ниједног Србина у институцијама.
Потпредседник Српске листе истиче да повратак Срба у косовске институције није условљен хировима или нереалним жељама српског народа, већ да се они само позивају на оно што је потписано у Бриселу 2013. године, а до данас није формирано.
ЗСО није хир српског народа већ потреба да се институционално заштите колективна и појединачна права. Срби не траже ништа на уштрб других народа на овим просторима, ми не тражимо да се нешто узме од Албанаца, Бошњака, Рома већ само тражимо да се права нашег народа заштите јер је очигледно да ни после 15 година од једнострано проглашене независности косовске институције нису показале могућност, способност а ни спремност да одговоре потребама нашег народа, поручује Симић.
Подсећа да је ЗСО обавеза која стоји пред косовским институцијама када је у питању српска заједница на КиМ и да је формирање ЗСО, поред тога што је потреба српског народа, нешто што може да омогући бољи живот свима, па чак и онима у Приштини да могу боље да разумеју потребе и проблеме грађана на северу.
Симић одбацује наводе да би формирање ЗСО могло довести до стварања нове Републике Српске, већ да је то, каже, механизам за заштиту основних људских права.
Срби желе да знају ко је њихов лекар, да српски лекар лечи српску децу, желимо да знамо коју ће школу да упишу наша деца и ко ће да их образује, желимо да имамо право економског развоја и то је јако важно. Захтевамо да имамо право да уређујемо своју општину сходно захтевима наших грађана, то је рурално и урбано планирање, а не да доживљавамо ситуацију да влада у Приштини једнострано доноси одлуке, отима хектаре српске земље без икаквог реда и процедура, без поштовања закона о експропријацији, закона о екологијим шумама, рекао је Симић.
Додаје да се често заборавља да Србија издваја више од 40.000 различитих давања за Србе на КиМ, што је више стотина милиона евра које осећа и привреда на Косову, од које имају користи и Срби али и Албанци и Бошњаци.
Такође, поручује, на северу здравствени систем функционише на северу и широм Косова под ингеренцијама владе Србије, а ти лекари пружају услуге и Србима и Албанцима, док се у школама које функционишу у систему Републике Србије образују деца свих националности.
Имали смо ситуацију када је забрањена вакцинација у време пандемије, тако нешто никада нигде није забележено и такве ствари ЗСО треба да спречи. ЗСО би био механизам за заштиту основних људских права, објашњава Симић.
