ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА 133 ИЗБЕГЛИЧКЕ ПОРОДИЦЕ Премијер Вучевић: За 13 месеци ДОБИЋЕ КРОВ над главом, до 2028. године 8.000 породица ће решити СТАМБЕНО ПИТАЊЕ

Камен темељац положио је председник владе Милош Вучевић заједно са министром за јавна улагања Дарком Глишићем, градоначеником Београда Александром Шапићем и комесарка за избеглице и миграције Наташом Станисављевић.

Вучевић је том приликом истакао да је циљ владе да до 2028. године свих 8.000 породица има решено стамбено питање.     

"Са председником Републике смо договорили, наш циљ је до 2028. да свих 8.000 избегличких породица које су стамбено нерешене, незбринуте, добију кров над главом. То је задатак за владу Републике Србије. То је задатак за цео наш апарат, а за то нам је потребна подршка и локалне самоуправе", рекао је Вучевић и захвалио граду Београду и општини Нови Београд на сарадњи.

Он је додао да није добро што се превише времена изгуби око администрације да би се изградили станови.           

"Оно што није добро, јесте да смо превише времена изгубили на процедурама, администрацији, бирократији, разним измишљеним и полуизмишљеним процесима да би се неко и нешто оправдало. Само нам је трошило време и губило могућност да брже радимо", рекао је премијер и оценио да је добро што Дарко Глишић води министарство које је директно укључено ове процесе, а водио је раније локалну самоуправу и зна како ствари морају да се убрзају и да се поједноставе.

Вучевић је рекао је да људи који су спашавали своје животе током деведесетих година најмање што заслужују је да добију кров над главом.

"Остаје велико питање подршке како се формално- правно дефинише интерно расељених лица са КиМ они немају статус избеглих лица као наш народ са простроа БиХ и Хрватске, али морамо да нађемо решење за наш народ на КиМ. Више од 200.000 људи је напустило КиМ од 1999. године, а 1, 8 одсто је стопа повратка на КиМ", рекао је он.

Министар за јавна улагања Дарко Глишић рекао је да ће објекат који данас почиње да се гради, бити бруто површине 9.451 метара квадратних, а вредност пројекта 5.800.000 евра.

"Ово није периферија Београда, ово је неки нови центар Београда, с обзиром на све оно што се гради овде у наставку и ја се надам да ћемо у августу наредне године или најкасније до краја августа наредне године да се поново сви окупимо, да поделимо кључеве и да честитамо онима који су нашли свој кров над главом. Нека нам је срећан рад и да се видимо наредне године у августу", пожелео је Глишић.

Градоначелник Београда Александар Шапић рекао је да већ дужи низ година , скоро 10 учествује у овом заједничком пројекту и Комесаријата, Владе Србије, и председника Србије Александра Вучића који је саставни део свега тога.

"Градили смо Овчу 1, Овчу 2. Данас смо овде, и ово је локација, могу да вам кажем, која спада у практично топ локацију у граду Београду, јер недалеко одавде је Јурија Гагарина улица, која би ускоро требало да крене да се проширује, то јест продужава, и улиће се овде у крак аутопута који води ка Милошу Великом", рекао је градоначелник.

Он је додао да се проширује и Војвођанска улица.

"Радимо на инфраструктури, на подизању животног стандарда. Надам се да ћу за 13 месеци  пожелети срећно усељење породицама и да ће имати прилике да на лепом месту граде будућност. Град Београд ће наставити са пројектима која укључују избеглице", рекао је Шапић.

Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић рекла је да ће за 400 дана ово постати дом за 371 члана домаћинства.

"Дом ће добити 133 породица за 13 месеци и након много година избеглиштва напокон ће бити на трајној стамбеној адреси. Оно што је важно, влада Републике Србије наставиће да подржава кроз Комесаријат за избјеглице  све оне породице, расељенем породице којима је помоћ још увек потребна. Ми смо од почетка године више од 400 милиона динара доделили локалним самоуправама намењених конкретно за стамбену подршку, за стамбено збрињавање ка свима онима који још увек немају свом дом", рекла је Станисављевић.

Она је додала да рекла је да су изабране 133 породице које су најугроженије, које немају у свом власништву никакву некретнину, нису продали своју имавину или није им достпуна у земљама порекла.

Истакла је да су те породице биле подстанари или су живеле код рођака.