Петрич: Србија у тешкој позицији због Украјине

"То није лак изазов за председника Србије, јер се ради о политичком и геополитичком изазову. Не желим да дајем савет, јер се о томе мора одлучивати у Београду, али неопходно је да се узме у обзир да би дугорочнији циљ требало да буде чланство у ЕУ", каже Петричу интервјуу Танјугу, коментаришући позицију Србије и одговарајући на питање колико је одржива њена неутралност.



Он истиче да је за Србију и Европу, али и ЕУ је ово највећа криза од 1945. године и да се по први пут може поново замислити да ће доћи до новог рата-агресије.



Петрич је рекао и да ситуација, када се узме у обзир етничка компонентна, мало подсећа на ратове на простору бивше Југославије, али је, пре свега, у овом случају, како каже, умешана, “једна суперсила која не признаје суседну државу”.



То, додаје, има последице по ЕУ, као и по државе као што је Србија, које желе у ЕУ, а које су се, као што је случај званичног Београда, прогласиле неутралним.



“У Београду је неопходно размислити коју позицију заузети. На једној страни постоје добри односи са Русијом, а на другој се жели у ЕУ. Зато је важно да се сада поставе праве смернице, да се обема странама објасни српски став", каже Петрич и додаје да сада, када постоји опасност да настане нови "Хладни рат", постоји и претња да Западни Балкан доспе у ћорсокак по питању европског пута, чиме би и економски развој био заустављен.



Зато је важно обазриво деловање и сагледавање који је дугорочни циљ Србије - ако је он приступање ЕУ, онда је, каже, потребно и да се Бриселу јасно каже шта је српски став по овом питању.



На питање о изјави председника Србије да је српски став по овом питању заснован на међународном праву и да Србија стриктно поштује међународно право, те да ли је то позиционирање право решење у овој ситуацији, Петрич каже да разуме Вучићеву изјаву, који пре свега мисли на Косово, али да не треба повезати ова два случаја.



"Било би важно ако би Србија показала одговорност, као и ЕУ, да у косовском питању иде корак по корак ка решењу. Нисам уверен да ће то моћи брзо да се реши, али је важно да се за грађане на КиМ пронађе прагматично решење", рекао је Петрич.



На питање како он види међусобну "размену аргумената" руског председника Владимира Путина са западним политичарима, пре свега немачким канцеларом Олафом Шолцом, у којима се као пример узима једнострано проглашење независности Косова, Петрич истиче да је НАТО агресијом на Србију, односно тадашњу СРЈ, због Косова, направљена нека врста греха у међународним односима и међународном праву, те је дошло до последица које трају дуже него што се мислило да ће трајати 1999. године.



Тада је, тумачи Петрич, постојао униополарни савез држава које су мислиле да не морају да се обрате УН, да могу да делују без мандата те организације, а то им се сада, како каже, на одређени начин свети, јер је управо тиме аргументација Запада, САД и ЕУ према Русији - ослабљена.



На питање није ли онда признавањем Косова створен преседан, Петрич оцењује да, на известан начин јесте, и да тај преседан једни тумаче као војну интервенцију из хуманитарних разлога, а други као војну агресију без мандата УН, што је тачно.



"Из тог разлога се и данас, после 20 година, налазимо у нерешеној ситуацији. Не постоји консензус о томе како се то питање тумачи и решава. То има последице по Косово и Европу укупно”, рекао је Петрич.



Примећује и да је Европа све више окружена нерешеним проблемима, замрзнутим конфликтима, малим непризнатим државама као што је Јужна Осетија.



“На Балкану је нерешено косовско питање, постоји велика криза и у БиХ, пошто српска страна покушава корак по корак да се повуче из Дејтонског споразума, а тако и из босанске државе. То су бројна тешка питања пред нашим прагом. Ако имате у виду да је од Беча до Украјине мање километара него од Беча до аустријске покрајине Форарлберг онда се зна да је тај конфликт у центру Европе, са тешко процењивим последицама и по питању Косова”, рекао је Петрич.



Како каже, међународно право је јасно, али га, нажалост, није могуће неспоредно применити, што се и сада види.



Петрич каже да не верује да такав конфликт може војно да се реши.



“Косовски проблем је,у том смислу, мали. Знам да је за Србију то кључни проблем. Мислим да треба предузети појачане напоре да се на миран начин реши ово питање”, додао је Петрич и наглашава да се зато мора ићи ка економској интеграцији и да је „Отворени Балкан“ добра иницијатива, позитиван почетак, али да је и друге државе потребно увести у то.



На тему санкција ЕУ Русији Петрич каже да је лично несрећан због оваквог развоја ситуације, и разочаран руским председником, јер, како каже, узимајући у обзир да су протеклих дана најважнији европски политичари били у Москви,“војни упад” у Украјину - увреда ЕУ, Макрона, Шолца...



Са друге стране, указује, Русија мора да размисли како ће да изађе из ове ситуације.



"Суседну државу војном силом натерати на решење, две провинције, то јест области, признати као независне државе је тешка ствар и на одређен начин има везе са дијалогом Београда и Приштине, где се покушава са статусно неутралне позиције пронаћи решење које би било прихватљиво за обе стране. То је ствар која изгледа нешто другачије у случају Украјине", сматра Петрич.



Уверен је и да се тиме уништава много добре воље на страни ЕУ, што ће, понавља, имати негативне последице и по Западни Балкан, па и на помака у решавању косовског проблема.