Пастор: Мањине у Србији се не доживљавају као фактор ризика

На дневном реду ће бити извештаји покрајинских јавних предузећа и институција који ће попунити дневни ред те прве седнице после одмора, а после ћемо улазити у нормалан рад и ритам рада у зависности од тога шта ће стизати из владе као предлог, навео је за „Дневник” председник покрајинског парламента Иштван Пастор.„У ових више од годину дана откад је конституисана нови сазив Скупштине, мислим да је она ушла у нормалан, уобичајени ритам рада. Мислим да је генерално добро и што се тиче динамике рада и атмосфере у парламенту, као и функционалног односа Покрајинске владе и Скупштине.“

Покрајинска влада гради партнерски однос с локалним самоуправама у Војводини тако што финансијски подржава њихове развојне пројекте и ради заједно с градским и општинским властима на реализацији тих пројеката Да ли бисте се сложили с таквом оценом?

„Мислим да је то домаћински приступ. Јер, у условима када су буџетски оквири ограничени на свим нивоима власти, једино је могуће предузети одређене инвестиционе кораке да би се извори финансирања на неки начин концентрисали. Веома је битно што је та идеја оживела и није била изнета само у програму кандидата за председника Покрајинске владе господина Игора Мировића, него је било довољно упорности да се то и реализује. Има много започетих инвестиција из prеthodnog периода и потребно их је окончати и кренути у нове инвестиционе подухвате. Мислим да је већа шанса за њихово окончање ако се концентришу финансијске могућности с општинског и покрајинског нивоа власти, а по потреби и државног. Мислим да је то јесте рационалан начин.“

 

Недавно сте били у румунском месту Тушвањош на традиционалном политичком скупу Мађара из окружења, који организује мађарски Фидес. Шта је сврха манифестације?

“Сад сам 11. пут учествовао као председник Савеза војвођанских Мађара у раду те омладинске политичке радионице која је ове године организована 28. пут. На догађају од недељу дана се осветљавају аспекти мађарске националне политике. Као део те политике веома значајно место припада питањима која се односе на положај и политичке и животне ситуације Мађара ван матичне државе. То је прилика да за истим столом председници мађарских заједница ван територије Мађарске дају оцену о ситуацији сопствене заједнице. Ја сам то чинио prеthodnih година стално, тако сам учинио и сад, трудећи се да будем реалан и рационалан и да осликам стање какво јесте.“

 

И какво је реално стање?

„Што се тиче неке моје генералне импресије по том питању, није другачије у односу на неколико последњих година. Ми у Србији смо у другачијој ситуацији него наши сународници у Словачкој, Украјини, Румунији, Словенији или Хрватској, у позитивном смислу речи. То сам рекао и овај пут. То се није много допало неким политичким актерима, или онима који себе сматрају политичким актерима, овде у Србији јер, нажалост, ми смо познати по томе да је само оно лоше добро и кад човек изговара реално оно што није лоше, то се жели приказати као израз националне издаје, улизивање, попуствљивост дакле, нешто што је негативно. Али, то је судбина свакога ко се бави јавним послом и изговара реченице.“

 

По чему се положај националних мањина у Србији разликује од положаја тих заједница у другим државама?

„За мене је од суштинског значаја да, за разлику од оног што видим као реалност у Словачкој и Румунији, где се Мађари доживљавају као фактор политичке нестабилности, ми у Србији можемо да кажемо да се не доживљавамо тако него да се доживљавамо као саставни и поштовани део укупне популације Републике Србије. Овде се мањинским питањима прилази без Павловљевог рефлекса.

Мислим да на ту околност треба стално указивати јер је то велика вредност. Сећам се и времена када то није било тако и када смо и ми у Србији доживљавани као страно тело. На срећу, данас није тако, и то треба стално и изговарати. Јер, ако је могуће да ми тако живимо у Србији, која није чланица ЕУ, која је балканска земља и која је доста дуго била приказивана као синоним нецивилизованости, онда би ваљда било нормално очекивати да мањиске заједнице тако живе и у другим државама, чланицама ЕУ.“

   

Мађарски премијер Виктор Орбан је на том скупу позвао Мађаре с двојним држављанством да у што већем броју учествују на парламентарним изборима Мађарској наредне године. Како се СВМ односи према том питању?

„Ми смо наговарали војвођанске Мађаре да узму мађарско држављанство и да се користе правом гласања. Тај процес ћемо од јесени оснажити јер има врло много мађарских држављана који се нису регистровали као гласачи, мислећи да је то по аутоматизму. Није. Они који желе да користе гласачко право, морају да се региструју. Што се тиче саме суштине питања парламентарних избора у Мађарској, СВМ је с Фидесом стратешки партнер и потпуно је нормално да у том стратешком партнерству човек ради на успеху свог стратешког партнера. Тако да ћемо, с једне стране, помоћи људима да се региструју, а с друге ћемо их наговарати у изборној кампањи да гласају за листу Фидес. Мислим да је ових седам година, како је Фидес на власти у Мађарској, показало значај тог партнерског односа, не само на мађарско–мађарској релацији него и на мађарско–српској релацији. Ако сте већ поменули Орбана, он је у свом говору у суботу рекао и то да се не може замислити стабилност ЕУ без интеграције Балкана у европске токове. У том делу је експлицитно рекао да ће Мађарска и даље веома енергично подржавати и заговарати убрзање процеса српског прикључења ЕУ. И то није случајно. То је због партнерског односа, не само СВМ-а и Фидеса него и партнерског односа СНС-а и Фидеса.“

Ержебет Марјанов

 

Гласачко право је питање држављанства

 

Да ли се гласачким правом у Мађарској могу користити и Срби који  имају двојно држављанство?

„Гласачко право се односи на све мађарске држављане, независно од тога да ли су Мађари или нису. Има много Срба који имају мађарско држављанство и на њих се такође односи могућност учешћа на изборима у Мађарској. Јер то није национално питање, него је питање држављанства.“