Кандидати су могли слободно да воде кампању, али је доминација владајуће партије и фрагментација опозиције смањила конкурентност избора.
Правни оквир за изборе пружа одговарајућу основу за спровођење демократских избора, али су потребне додатне реформе за решавање преосталих препорука ОДИХР-а, каже се у саопштењу.
Изборни дан је протекао углавном глатко, али су га негативно погодила питања везана за тајност гласања, бројни процедурални проблеми, тврдње о притиску и куповини гласова, и изоловани случајеви насиља.
Бројање гласова и сабирање резултата су генерално оцењени позитивно. Негативно је оцењено гласање у седам процената посматраних бирачких места.
Дана 3. априла 2024, председник парламента је расписао изборе за Скупштину града Београда, након што није успела да формира већину после избора 2023. године.
Дана 26. априла, као одговор на захтеве опозиције и након обимних разговора између парламентарних група, председник парламента је расписао локалне изборе за још 89 локалних скупштина на исти датум. Део опозиције је бојкотовао изборе, док су други одлучили да учествују.
Парламентарна радна група, састављена од представника и владајућих и опозиционих партија, као и цивилног друштва, основана је 29. априла са циљем решавања свих претходних препорука ОДИХР-а, али се није договорила око нацрта предлога пре дана избора.
Упркос скраћеном временском оквиру, општинске изборне комисије (ОИК) су ефикасно управљале изборима и углавном су испуњавале законске рокове. ОИК-ови су објављивали већину одлука на време, повећавајући транспарентност.
Већина саговорника ОДИХР мисије за посматрање избора изразила је поверење у организационе капацитете ОИК-ова, али њихова зависност од локалних администрација, које доминира владајућа коалиција, смањила је поверење међу опозиционим актерима.
Иако су тренинзи оцењени као адекватни, учешће чланова одбора за бирачка места је остало ниско и није било обавезно, што није у складу са претходним препорукама ОДИХР-а. Обим едукације бирача био је ограничен, фокусирајући се на информације о начинима гласања и кандидатима.
Након захтева опозиционих партија и организација цивилног друштва, Закон о јединственом бирачком списку је измењен 10. маја, и бирачи су могли да гласају на овим изборима према месту пребивалишта од 3. јула 2023. године.
То је утицало на око 52,313 бирача, укључујући 12,554 који су премештени у места где се овога пута нису одржавали избори. Министарство државне управе и локалне самоуправе је пристало да парламентарна Радна група прати спровођење измене, међутим, услови које је МДУЛС поставио за ову верификацију нису омогућавали смислен надзор.
ОИК-ови су регистровали укупно 483 кандидатске листе на генерално инклузиван начин, али је процес био негативно погођен забринутостима у вези са поверљивошћу прикупљања потписа подршке бирача, тешкоћама у приступу овлашћеним властима за сертификацију, и несигурношћу услед недавних законских измена.
Супротно међународној доброј пракси и претходним препорукама ОДИХР-а, бирач може потписати подршку само једној кандидатској листи.
Упркос благом повећању броја жена у парламенту након прошлих избора, жене су и даље недовољно заступљене у парламенту и другим одлучујућим позицијама.
Жене тренутно држе 10 од 13 министарских позиција у влади, неке градоначелничке позиције и 94 од 250 места у парламенту, укључујући председника парламента.
Закон прописује квоту од 40 процената за кандидатске листе, са строгим критеријумима за распоред, али су неки ОИК-ови регистровали листе које нису у потпуности испуњавале ове захтеве.
У изборној администрацији, жене су чиниле 41 проценат Републичке изборне комисије и око 45 процената сталног састава ОИК-ова.
Жене кандидати су имале ограничену видљивост, и кампања је ретко обрађивала питања везана за родну равноправност.
Медијско окружење је обележено системским изазовима за слободу медија, укључујући политичке и економске утицаје, што омета разноликост садржаја.
Устав и закон признају националне мањине и предвиђају посебне мере за осигурање њихове политичке партиципације и заступљености. Закон нема јасне и објективне критеријуме за изборне комисије да утврде да ли кандидатска листа представља националну мањину, и многи саговорници ОДИХР ЕОМ-а су тврдили да су неколико листа регистроване као представници националних мањина како би лакше добиле заступљеност.
