Одбор за стандардизацију српског језика о нацрту закона

Тиме се, како се оцењује у саопштењу, први пут у српском народу законски регулише и штити српски језик и његово ћириличко писмо.



Овај одбор је стручно тело које су све научне и наставно-научне институције у Републици Србији, Републици Српској и Републици Црној Гори у чијем је делокругу рада проучавање српског језика основале између осталог и са задатком да се брине о статусу српског језика и писма на српском језичком и националном простору и са државним органима осмишљава и спроводи језичку политику.



Закон о језику и писму служи да ову материју правно уреди, да пружи оквире за језичко понашање државних органа, свих институција и грађана, наведено је у саопштењу Одбора за стандардизацију српског језика.



Одбор сматра да је логично и врло значајно да се у Републици Србији и Републици Српској донесе јединствен закон о очувању и заштити српског језика и ћирилице, будући да је у питању исти народ, са истим језиком и писмом као основним идентитетским обележјима.



Овим законом и Повеља о српском културном простору, коју су потписала ресорна министарства у Сремским Карловцима марта 2019. године, почиње да добија свој пуни смисао, сматра Одбор.



Непостојање закона о српском језику и ћирилици, посебно у новонасталим околностима, један је од основних узорка урушавање његовог статуса у свим сферама њихове употребе.



У Републици Србији после више од 15 година закон о језику и писму усаглашава се са уставним језичким решењем, наведено је у саопштењу Одбора за стандардизацију српског језика.



На потребу доношења оваквог закона, којим се правно регулише српска језичка ситуација у обема републикама, одавно указује Одбор за стандардизацију српског језика, с чиме је све више сагласна и широка културна јавност.



Колико и у Србији, толико је важно усвајање овог закона и у Републици Српској.



Овај закон односи се само на српски народ и на упутребу језика и писма у српском народу.



Њиме се ни на који начин не угрожава статус језика и писама друга два конститутивна народа.



Устав Републике Српске помиње три језика и два писма, али писма не везује ни за један језик. Природно је да се законом регулише и обезбеђиује употреба ћирилице, јер је она не само традиционално српско писмо, него и једна од основних српских идентитетских карактеристика.



Усвајањем овог закона Срби се не одричу српске баштине која је стварана на латиничким писмима - раније у стваралаштву претежно Срба католика, а у 20. веку и у стваралаштву на целокупном српском језичком и националном простору.



Напротив, циљ мора бити да држава и позване научне и културне институције трајно воде бригу и о том, за Србе значајном, делу наше писане баштине.



Иако се писци овог нацрта закона нису консултовали са Одбором, очигледно је да је њему као предложак послужио „Предлог измена и допуна закона о службеној употреби језика и писама“, који је сачињен у Министарству културе и информисања Републике Србије 2017. године.



У његовој изради активно су учествовали представници Одбора, с којим је ово министарство потписало и „Протокол о сарадњи“ 2018. године.



Одбор је имао увид у садржај нацрта закона и констатовао да је он као нацрт добар, да су многа решења идентична или врло слична онима из предлога измена и допуна закона о службеној употреби језика и писама урађеног 2017. и сматра да, уз извесна побољшања, може бити не само прихватљиво него и "спасоносно" решење за данашњи тежак положај српског језика и ћирилице.



Пошто је планирано да се закон у скупштинама двеју република усвоји 15. септембра, а сматрајући да су извесна побољшања неопходна, Одбор је направио предлог допуна закона, који је послао председнику Републике Србије Александру Вучићу, српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, министру за културу и информисање Републике Србије Маји Гојковић, и министру просвете и културе Републике Српске Наталији Тривић, с добром вером да ће допуне допринети да коначни текст закона буде што бољи и правно утемељенији, на добробит целога српског народа.



Одбор за стандардизацију српског језика је навео да се више неће оглашавати и давати изјаве новинарима до 15. септембра како ни на који начин не би ометао државне органе да на најбољи начин заврше овај врло важан национални посао.