А од Уније нова методологија преговора за Србију
БРИСЕЛ: Србија би у 2021. години требало да у преговорима са ЕУ пређе на новоусвојену методлогију приступања која за циљ има нови динамизам и ефикасност на путу ка чланству у Унији.
Након 2020. године у којој Србији, по први пут од почетка приступних преговора, није било омогућено да отвори ниједно поглавље, земља се припрема за нову фазу и прелазак на отварање тзв кластера који ће обухватати више тематски обједињених поглавља.
Са отворених 18 приступних поглавља Србија је испунила услове за отварање првог тзв ”фундаменталног кластера” који обухвата пет поглавља о владавни права, основним правима, правди, слободама, јавним набавкама, статистици и финансијској контроли.
Премијерка Србије, Ана Брнабић, каже да јој је жеља да се у новој 2021. години отвори ”неколико кластера”, а у Бриселу инсистирају на отварању калстера који се односи на економске реформе и онога који обухвата траспорт, енергетику и очување животне средине и борбу против климатских промена.
Таквим процесом Србија би практично паралено са ЕУ радила на европским приоритетима за наредини период, наглашавају у Бриселу.
Нова Влада Србије је, у очекивању динамичнијег процеса приступних преговора у следећој години, већ кренула у реалиазцију неопходних реформи у области владавине права тако што је усвојила Акциони план за споровођење медијске стратегије, основала Радну група за безбедност новинара, усвојила Кодекс понашања посланика, а именовани су и председници судова који су били у вд функцијама.
Истовремено, уставни амандамни за јачање независноти правосуђа поново су у се нашли у скупштинској процедури.
У дипломатским изворима у Бриселу ипак упозоравају да је, и поред залагања и политичке воље, неопходне и од Србије али и ЕУ, компликована бирокатска процедура отварња класета може да успори цео процес.
Истовремено, непознаица је како ће се и у којим терминима у 2021. години одвијати процеси кључни за оцену земља чланица о напретку земља у процесу приступња.
До сада су земље чалнице, поред техничких процедура код отварања поглавља, обављале два пута годишње и ”политичке процене” напретка земље засноване на извештају Европске комсије (на пролеће) и тзв ”нон пејперу” ( пред крај године) који се у случају Србије односи на владавину права и напредак у дијалогу са Приштином.
Комесар за проширење Оливер Вархеји у редовним је контактима са највишим званичницима Србије како би се разјасниле детаљи и утврдио план ка новом и ”модернизованом” искораку Србије према ЕУ.