Неопходна боља сарадња матице и дијаспоре
БЕОГРАД: Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова је у prеthodnom периоду издвојила око 90 милиона динара за стотине пројеката невладиног сектора намењених за очување језика, идентитета и јачање економске сарадње матице и дијаспоре, изјавила је помоћница директора ове управе Николина Милатовић Поповић.
Она је на онлајн конференцији Теслине научне фондације из Америке о истраживање ставова Срба о односима матице и дијаспоре Теслин народ на истом задатку истакла да је за ову сврху 2021. године издвојено 105 милиона динара.
Доста тог новца ће према њеним речима бити издвојено за учење српског језика у иностранству.
Наводећи шта је у протекле две године урађено на плану повратка наших људи, рекла је да је између осталог процедура признавања диплома скраћена са 90 на 60 дана, измењена је уредба о царинским повластицама чиме је смањен или скроз укинут лимит за повратнике када уносе своју имовину.
Народна банка Србије је припремила финансијски водич за повратнике а уведене су и мере за запошљавање наших људи из дијаспоре којима су за фирме које приме повратнике порези значајно смањени.
Новинар и публициста који се деценијама бави истраживањем српске дијаспоре је рекао да је српска дијаспора друга Србија.
Наша емиграција, рекао је он, има велики капитал интелектуални, финансијски и патриотски.
Навео је да у дијаспори имамо око 50 000 научника, професора академаца а да финансијски капитал износи 60 милијарди евра и да би га требало ставити у функцију развоја.
Према мојим подацима у дијаспори живи 2,5 милиона Срба, највише у Немачкој око пола милиона, у Аустрији 300.000, док је Беч са 200.000 Срба главни град српске дијаспоре, рекао је он.
Додао је да имамо и Србе политичаре, њих 50 који су чланови страних парламената или влада, највише у Аустрији око 15, као и два градоначелника, један у Аустралији а један у Аустрији.
Он је предложио да се дијаспора више укључи у живот матице, рецимо увођењем електронског гласања, затим да се преброје Срби у дијаспори, што како је рекао може само држава, и да се привредницима помогне да се укључе у привредни живот и да инвестирају у матици.