На иницијативу СНС 15. септембар проглашен за Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Знамо ли шта су српски државни симболи, знамо ли шта они представљају? Знамо ли какав је редослед боја на нашој тробојки и уме ли свако да их наведе по редоследу? Српска застава састављена је од три водоравно постављене боје са јасним значењима: црвене која представља крв проливену за земљу, плаве која означава слободу и бескрај, и беле која представља мајчино млеко. На државној застави се налази мали грб Србије: двоглави бели орао у полету, на груди му је постављен црвени штит са белим крстом и четири оцила, док му се у стопама налазе златни кринови љиљани. Изнад глава орла је постављена круна, што свеобухватно најбоље репрезентује све делове српске средњевековне васкрсле државе.
Ово је празник свих грађана
Нови празник који се празнује од 15. септембра 2020. године треба да представља позив на окупљање и јединство српског народа кроз вредности слободарске традиције, као и његове националне симболе. Иако је сам празник аполитичан и треба да представља јединство свих грађана, нажалост, још увек није тако. Појединци као да и даље осећају стида спрам онога ко су, шта су, и у којој држави живе. Најбољи доказ колико је овај празник неопходан нама као народу најбоље говори и сама полемика која се о њему повела. Постоје извесни појединци којима и високо подигнута српска застава смета. Зато и не чуди свеже уведен израз „горе застава“ који често употребљавају млађи нараштаји, а све у жељи исказивања искреног патриотизма. Пут до овог празника је био трновит, зато је најбоље подсетити се какав је пут имала српска застава, а са њом и симболи Србије.
Порекло српске заставе из 11. века
Када се прича уопште о заставама држава не треба одлазити пуно у прошлост, јер су у прошлости заставе и грбове употребљавали владари. Данашње државне заставе су углавном комбинација симбола владара и неких историјских дешавања сатканих у државне симболе. Први трагови о српској застави „црвено-плавој“ досежу чак у једанаести век, а симболи су се од владара до владара разликовали и мењали. Осим неколико изузетака, већина држава је отпочела са употребом застава као државног симбола у 19. веку, у исто оно време када су Срби подизали устанке против Османског царства и ослобађали поробљену државу.
„Пет вековне борбе плод“ како у делу последње строфе наше химне стоји, наша држава је дочекала и слободу, а самим тим и „нове симболе“. Било је ту различитих предлога, прва застава је чак била црвено-бело-плава по угледу на француску, прављена је као паралела између Француске револуције и Српског устанка. Копирање туђег је остављено другим народима, а Србија је од 1835. године добила своје боје, онако у складу са историјским: ЦРВЕНО-ПЛАВО-БЕЛО. Грб на застави се мењао, у складу са променама владара, државног уређења, али боје заставе више никад. Србија је на своје пуне националне симболе дуго чекала, све до 2004. године користила се само народна застава, а од 2004. у употреби је и државна застава. На сам закон о употреби грба и заставе (Закон од државним симболима), њиховој стилизацији и стандардизацији се чекало све до 2010. године.
Будимо поносни на „пет вековне борбе плод“!
Борба за националне симболе је дуго трајала, али воља појединаца је била јача од сваке препреке. Њих као да су у тај јуриш за симболе водиле оне 51. пуковске заставе из Првог светског рата, то су оне заставе које никада нису пале у руке непријатеља. Данас Србија има више стандарда за заставу, заставу председника државе, председника скупштине, државну и народну заставу. Иако народна застава (то је она) тробојка без грба представља заставу свих Срба ма где се они налазили, наш народ највише употребљава заставу са грбом.
Од 2020. године, на иницијативу Српске напредне странке на чијем је челу данас Милош Вучевић, у Скупштини републике Србије усвојен је нови празник „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“ и празнује се 15. септембра. Овим празником српска застава као да је извађена и размотана из неког сакривеног кофера, те се завијорила изнад свих нас.
Овај празник је прилика да покажемо поштовање за крв наших предака, за слободу којој бескрајно тежимо, за мајчино млеко којим нас је подојила. Зато истакнимо 15. септембра сви српске заставе на прозоре и терасе! Будимо поносни на „пет вековне борбе плод“ и на овај симболичан начин покажимо љубав и веру
коју осећамо према Србији, њеној прошлости и њеној будућности.
др Александар Кобиларов, Иницијатива за промоцију и унапређење здравља