ММФ: Добре мере, пакет подршке у Србији међу највећим у региону

ММФ је донео одлуку о успешном завршетку четвртог разматрања економског програма Србије, оценивши да Србија наставља са успешним спровођењем економског програма, који је подржан Инструментом за координацију политике (ПЦИ).

У одлуци Одбора извршних директора ММФ-а о успешном завршетку четвртог, претпоследњег разматрања резултата економског програма Србије, донетој 26. августа, наводи се да су власти Србије у борби против пандемије изазване вирусом корона, у раној фази усвојиле строге мере заштите и донеле велики пакет мера.

Такав одговор носилаца економске политике у Србији Одбор ММФ-а је оценио изузетно позитивно, истичући да је одговор био снажан, правовремен и свеобухватан, каже се у саопштењу НБС.

Власти у Србији су на пандемију одговориле одмах, великим пакетом фискалних и монетарних мера, као и мерама усмереним ка банкарском сектору, напомиње ММФ.

Додаје се да су мере добро осмишљене и на прави начин усмерене на заштиту и подршку домаћинствима, на очување радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење довољне ликвидности у банкарском систему и олакшање отплате обавеза по основу кредита.

Одбор такође констатује да је у Србији очувана ниска инфлација и стабилан курс, да је НБС водила адекватну релаксирајућу монетарну политику и доносила привремене ванредне мере којима се помаже у очувању ликвидности банкарског сектора и даје подршка кредитној активности.

ММФ напомиње и да је фискални пакет који је донет као одговор на кризу један од највећих у региону, и да пружа потребну подршку домаћинствима, предузећима и здравственом систему.

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да је одлука о успешном завршетку четвртог разматрања економског програма очекивана.

"Србија спроводи економски програм јачањем домаћих фактора раста, а ниска инфлација и стабилан финансијски сектор били су и остаће значајна подршка јавним финансијама”, рекла је Табаковићева и нагласила да је у сарадњи НБС и Владе у протеклих осам година стабилизована економија земље.

Кроз ниску инфлацију, релативно стабилан курс динара, девизне резерве на рекордном нивоу, јачање финансијске стабилности и бројне иновације, НБС је, каже, доприносила повољним изгледима за убрзани економски раст.

“Такав одговоран приступ створио је и простор за одбрану наше економије од различитих изазова, и за доношење обимних пакета монетарних и фискалних мера, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности, као ни фискалне позиције државе”, поручила је гувернерка.

Такође је подсетила да је током јула Мисија ММФ-а оценила да је НБС кроз своје реакције - од смањења референтне каматне стопе, преко обезбеђења ликвидности, прописивања застоја у отплати обавеза дужника и друге облике олакшања у измиривању обавеза, као и низом других мера, наставила да чува неопходну монетарну и финансијску стабилност и у овим условима огромних неизвесности на глобалном нивоу.

Одбор ММФ-а пројектује да ће у условима глобалног шока који је снажно утицао на екстерну тражњу и условио поремећаје у глобалним и регионалним ланцима снабдевања, стопа реалног раста БДП-а Србије бити на нивоу од минус 3,0 посто у 2020. години.

НБС истиче да је Фонд у јуну у односу на април додатно смањио пројекције раста за огроман број земаља, док је за Србију задржао априлску пројекцију управо због снажног, правовременог и свеобухватног одговора на кризу.

ММФ очекује у 2021. и 2022. години снажан привредни раст Србије од 6,0 процената, што је један од најбржих опоравака, као и одржив раст од минимум 4,0 одсто у средњем року.

Предвиђа такође да ће инфлација у Србији остати под контролом НБС и у 2020. години и у средњем року. За ову годину пројектују просечну инфлацију од 1,5 посто, а након тога њено постепено приближавање централној вредности циља у средњем року.

"Такав профил инфлације је и у складу с пројекцијом НБС, којем би требало да допринесе и опоравак агрегатне тражње који је подржан мерама монетарне и фискалне политике“, рекла је гувернерла Табаковић.

Према оцени ММФ-а, фискални дефицит би већ у 2021. години требало да буде на нивоу од око 2,0 процента БДП-а, а у годинама након тога на нивоу од 0,5 посто.

То ће обезбедити да се учешће јавног дуга у БДП-у брзо врати на силазну путању, при чему ММФ пројектује да ће и у овој, кризној години, његов удео остати испод 60 посто БДП-а.

Одбор ММФ-а процењује да ће Србија наставити са добром политиком раста јавних инвестиција и у 2021. години, за које очекују да у периоду од 2021. године буду на нивоу изнад 5,0 одсто БДП-а.

Гувернерка НБС каже да је средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију доста добар, да пројектује динамичан раст који има добру структуру, уз ниску инфлацију, добре јавне финансије и поверење инвеститора које се огледа и кроз високе приливе страних директних инвестиција.

За ову годину гувернерка Табаковић сматра да ће привредни раст Србије бити и бољи од оцена ММФ-а, о чему се и током јунских и јулских састанака са Мисијом ММФ-а детаљно разговарало.

Инструмент за координацију политике одобрен је Србији у јулу 2018. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава.