Милинковић: Реална зарада у Беочину 23.000 динара

Просечна зарада у јавном сектору општине Беочин за март износила је 34.254,29 динара – у питању је нето зарада по раднику, којих је запослено 250, рачунајући и запослене на одређено.

У Предшколској установи „Љуба Станковић“ просечна зарада је у марту износила 36.933,73 динара, у Установи за културу, спорт и туризам – 31.563,78 динара, ЈКП „Беочин“ – 39.439,53 и ЈП „Топлана“ – 41.561,68 динара, а у том предузећу су плате и највеће јер њихови радници нису индиректни корисници buyеta општине. Те податке нам је дао председник општине Беочин Митар Милинковић, који у разговору за „Дневник“ напомиње да је стварност потпуно другачија од статистичких података и да је просек плата висок највише због компаније „Лафарж“.

„Због екстремно високих плата mеnayеra запослених у компанији, статистика потпуно мења слику живота у Беочину, а они ни не живе у Беочину, већ у Београду и Новом Саду, где и плаћају порез на зараду, који се плаћа на основу места пребивалишта“, каже Милинковић, и додаје да, упркос томе што Беочин има статус прве категорије развијених општина, заправо је средње развијена средина, која има око 1.000 корисника социјалне помоћи и око 1.000 незапослених, од близу 16.000 становника. Запослених у сталном радном односу и с местом пребивалишта у Беочину има свега 2.920.

Компанија „Лафарж“ тренутно броји око 250 радника, а некада је запошљавала и десет пута више. Просечни радници имају и просечне плате, а ниједан mеnayеr с великом платом не живи у Беочину. Порез на зараде је износио 170 милиона динара, односно 30 одсто buyеta прошле године. Да је статистика стварна, Беочин би имао око 400 милиона динара од зарада, што је ситуација само на папиру. Та компанија и помаже општину те је прошле године издвојила 200.000 евра за социјална давања и студентске стипендије, и запошљава раднике Беочину, али због високих плата mеnayеra, мења стварност житеља тог малог места.

„Бивши сам спортиста и увек сам хтео да будем најбољи и први, међутим, ситуација је потпуно другачија него како представљају статистички подаци о платама“, напомиње Милинковић, и каже да су слали и допис Министарству привреде – Сектору за привредни развој, молећи да Беочин добије статус средње развијене општине.

На конкурсима, како Покрајине, тако и Републике, та општина, управо због података о зарадама који нису тачни, не добија новац која јој је намењен, односно на покрајинским конкурсима мора да учествује с 50 одсто новца из buyеta, који није велики.

Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

Траже статус средње развијене општине

У општини кажу да је први захтев за утврђивање јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе поднет још 2008. године да би се Беочину доделио статус средње развијене општине.

„Ми смо допис послали и прошле године и Министарству привреде и Влади Републике Србије, и намеравамо опет да пошаљемо“, каже Милинковић, и додаје да је реална зарада у Беочину око 23.000 динара и смањује се из године у годину, а неки од послодаваца део зараде исплаћују у боновима. Осим тога, Општина је прошле године издвојила пет милиона динара за једнократну социјалну помоћ, што реалније говори о слици тог места.

У допису даље пише да се Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона ствара привид да је општина у изванредном положају, једна од најразвијених у Србији, на основу статистичких података о заради.

„Буџет Општине је већ последњих година у константном паду и већ дуже носи епитет социјалног“,– каже Милинковић, и додаје да општина нема чак ни развијену пољопривредну производњу у мери у којој би требало.

Допис је послат на основу Уредбе о утврђивању методологије за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе.