Милић: Да није било Трампа и Гренела, ко зна где бисмо били
"Србија је много другачија земља него деведесетих, прошла је натежу фазу. Београд заслужује боље разумевање политичког запада, његових аргумената у преговору са Приштином и препознавање мирне политике према земљама региона, рекла Јелена Милић.
БЕОГРАД: Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), рекла је данас на онлајн панелу под називом "Закључци и препоруке" на Београдској НАТО недељи, у организацији ЦЕАС, да "није било Доналда Трампа и Гренела, ко зна где бисмо данас били".
"Србија је много другачија земља него деведесетих, прошла је натежу фазу. Београд заслужује боље разумевање политичког запада, његових аргумената у преговору са Приштином и препознавање мирне политике према земљама региона. Непожељна дешавања у њима не могу се увек фактурисати званичном Београду као жртвеном јарцу, што се неретко ради'''', рекла је Милић.
Она је додала да институције транзиционе правде, отвореног друштва, донаторске политике западних донора, па и прокламоване добронамерне политике влада и организација политичког запада, не би смеле да се инструментализују у циљу инструментализовања унутар зацртаног исхода преговора о новом статусу КиМ.
''Потребни су нам принципи, флексибилност, у свету који се дрма свађом великих сила. Потрена нам је сарадња ЕУ и НАТО на Балкану. Чињеница је да су сва кључна питања су решена на Балкану само кад је САД била укључена и једина има конкретан утицај на КиМ'', додала је она.
Милићева је рекла да сумња да је ЕУ икада била искрена у покушају да убеди Приштину да укине да скине тарифе.
"Ја сам у фази да од онога што сам говорила раније појединим људима ''немојте да нас остављате Русима'', сад сам више за ''немојте да нас оставите Европљанима''. Уз дужно поштовање, Бугарска сад блокира почетак преговора Северне Македоније. Нова политика проширења, начини одлучивања у ЕУ су толико сложени, да ја губим поверење у све то. Не могу ни да помислим шта ће Хрватска да нам ради кад почнемо да се прикључујемо ЕУ", рекла је директорка ЦЕАС.
А кад се говори о спремности Србије да сарађује са САД, како је приметила, "видели смо да је сарадња у prеthodnе четири године ојачала и не постоји ниједан разлог зашто Бајденова администрација не би врло детаљно анализирала и видела колико мало ризика су они донели - скоро ништа".
Милић је додала да проблеми на Балкану 2020. нису они који су били 1999, тако и односи Београда и Приштине су сада сасвим нешто друго и они се морају решавати у складу са 2020.
"Са друге стране, Србија под хитно мора да предузме реформе у областима који нису директно везане за преговоре о КиМ да би заслужила подршку запада за легитимне аргументе, за даљу демократизацију и велику финансијску подршку коју Србија добија од Запада", навела је Милић.
У том контексту напомиње да је подршка јавности за сарадњу са САД присутна, те сматра да би неке ствари, попут војне сарадње, релаксирале живот Срба на КиМ.
"Мора да се реши убиство Битићијевих, америчких грађана косовског порекла, да би се створио основ за даљу сарадњу са САД, али и процес европских интеграција", рекла је Милић.
