Михајловић: Заштита животне средине је изнад политике

“Животна средина је јавно добро и важна је за све, без обзира да ли је неко у Влади, у цивилном друштву, да ли не подржава Владу у свему. У томе смо заједно и сваки предлог који може да унапреди животну средину је добро дошао. Међутим, као и кад је у питању борба против насиља над женама и девојчицама, које не сме да се злоупотребљава у политичке сврхе, то је исто случај и са заштитом животне средине, које такође не би смело да се политизује”, рекла је Михајловићева.

Гостујући на ТВ Прва, она је истакла да су велики кораци направљени у prеthodnih пет месеци, од кад је влада формирана, да се унапреди стање животне средине, али да није могуће се све уради ођедном.

“Усвојен је Закон о климатским променама као базични закон у овој области, ове године очекујемо да буде урађен национални план за климу и енергетику, а радиће се и нова стратегија развоја енергетике. Све су то фундаменталне одлуке које доносимо у овој години, којима мењамо наш енергетски сектор и енергетску инфраструктуру како бисмо имали здравију животну средину. Више ниједна одлука у енергетици не може да се доноси ако се не истовремено не води рачуна и о заштити животне средине”, навела је Михајловићева.

Рекла је да су четири закона из области енергетике и рударства који су сада у скупштинској процедури прошли јавну расправу и да су сви имали прилике да изнесу своје мишљење и предлоге.

“Само неколико организација цивилног сектора се јавило, али оно што је било предложено, нашло се у предлозима закона”, додала је потпредседница Владе.

Михајловићева је истакла да ће нови закон о ОИЕ у потпуности забранити изградњу МХЕ у заштићеним подручјима.

“У 2014. је донет закон о енергетици који је тада био najmodеrrniji, али је прошло шест година у којима смо имали вакуум кад је реч о енергетици и заштити животне средине, због чега су били потребни нови закони. Нажалост, prеthodnih шест година није се водило рачуна како се граде МХЕ и људи из одређених локалних самоуправа су у праву кад указују како су изграђене неке деривационе ХЕ. Prеthodni министар животне средине је много више говорио о томе да ће забранити њихову изградњу, али ниједан конкретан корак није направљен”, рекла Михајловићева.

Она је додала да се нови инвестициони план који је вредан више од 10 милијарди евра, тежиште ставити на изградњу средњих и великих хидроелектрана, електрана које користе енергију сунца и ветра, а да ће у наредне две до три деценије термоелектране постепено престајати са радом.

“Наша визија је зелена Србија и желимо до 2040. године да 40 одсто производње електричне и топлотне енергије долази из обновљивих извора”, навела је потпредседница Владе.

Говорећи о пројекту “Јадар”, Михајловићева је рекла да ниједан корак неће бити направљен у даљој реализацији пројекта док не буду завршене све студије и проверено да је све у складу са највишим европским и домаћим стандардима и прописима кад је реч о заштити животне средине.

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да ће држава кроз нову Управу за енерегетску ефикасност, која ће бити формирана у јуну, помоћи и грађанима који користе индивидуална ложишта да пређу на енергенте који не нарушавају здравље и животну средину.

"После саобраћаја и великих енергетских постројења као што су термоелектране, трећи највећи загађивач су индивидуална ложишта, којих у Србији има око 1,2 милиона, а у којима се за сагоревање користе угаљ и мазут, а неретко и гума и пластика", рекла је Михајловићева.

"У новим законима из области енергетике, биће забрањено да се гума и пластика користе за сагоревање, али ће и онима који користе угаљ и мазут бити дат рок до краја године да пређу чистије и здравије изворе енергије, било да је у питању пелет, гас или електрична енергија. Свесни смо да многи то не могу да ураде сами и због тога ћемо, као и кад је у питању замена столарије, и то подржати кроз Управу за енергетску ефиканост, али и кроз фондове којима управља Министарство заштите животне средине", рекла је Михајловићева за ТВ Прва.

Она је рекла да ће након формирања нове Управе, локалне самоуправе урадити правилнике, а грађани ће се њима пријављивати путем јавних позива, за субвенције до 50 одсто за повећање енергетске ефикасности заменом врата и прозора, као и за решавање питања индивидуалних ложишта.

"Грађани ће ове субвенције моћи да користе на целој територији Србије и верујемо да у наредне три године тај посао може да се заврши, што ће омогућити да рачуни грађана буду 15 до 20 одсто нижи, било за топлотну или за електричну енергију", рекла је Михајловићева.