Лирман: Отворени Балкан треба да укључи Косово

Много говоримо у Европи баш о европском суверенитету. И ако желимо да будемо суверени као Европљанке и Европљани, морамо стварно постићи стабилност и сарадњу на Западном Балкану, који заправо већ и јесте у европској куци, само не и формално. И због тога ми је то врло важно, рекла је Лирман за Дојче веле.



Говорећи о "Отвореном Балкану" у којем су за сада Србија, Албанија и Северна Македонија, Лирман је рекла да има "разумевање за то да постоји велика жеља да се у региону сарађује" и да, истовремено, "иницијативе које хоце да јацају регионалну сарадњу морају стварно бити и инклузивне", односно да треба да укључе и Косово.



За то су, додаје, врло подесни инструменти Берлинског процеса. „У Софији је прошле године већ постигнута сагласност око заједницког тржишта. И то сада ваља конацно и спровести у дело."



Француска, која је недавно преузела шестомесечно председавање Саветом ЕУ, раније се, како оцењује DW, оштро противила проширењу на Западни Балкан. На питање да ли се то мења, немацка државна секретарка каже:



”Да. Француска је послала јасан сигнал програмом председавања Саветом ЕУ, у којем је једна од централних ствари - перспектива приступа за земље Западног Балкана. Биће одржана конференција за Западни Балкан. Макрон је у свом говору у Стразбуру још једном поменуо тему и појаснио да постоји та перспектива приступа. Тако гледано, сигнали из Париза су врло охрабрујуци."



Такође, Лирман је истакла да Европска унија треба да држи реч дату Албанији и Северној Македонији. „Због тога би преговори о приступу требало да буду отворени што пре“, рекла је немацка државна секретарка у Министарству спољних послова.



Свим снагама се залажемо да се са пута уклоне последње препреке. Сматрам да цемо ту ускоро узнапредовати, додаје она.



У случају Скопља и даље је на снази вето Бугарске, која тражи да Северна Македонија призна „заједничку историју“, онако како се интерпретира у Софији, наводи ДВ.



Доласком на власт реформске Владе премијера Кирила Петкова ствари се,како оцењује ДВ, покрећу са мртве тачке па је Петков на мети критика и бугарског председника и опозиције.



Ми смо спремни да подржимо процесе који морају да се одвијају, али то је у првој линији билатерални процес, и сматрам да је један од приоритета нове бугарске владе напредовање са сопственом реформском агендом. Постоји велика жеља да се историја препусти историчарима, каже о томе Лирман.



Осврћући се на утицај других актера у региону, попут Русије, Лирман каже да је одговор европска перспектива: „За нас је централно да јасно кажемо да су те земље део европске куће и да стварно ту припадају. Па и из геостратешких разлога".