Клачар: Чека се одговор опозиције на предлог о изборима
БЕОГРАД: Извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар изјавио је да је атмосфера током данашњег састанка Радне групе за дијалог представника власти и опозиције без учешћа посредника-европарламентараца била релативно добра, "боља у односу на ону која је била раније".
У Народној скупштини данас је одржан састанак Радне групе, на којем су представници опозиционих партија добили прву, радну верзију предлога споразума о унапређењу изборних услова за одржавање избора, који је дефинисала власт.
"Видели смо да су сви опозициони представници били опрезни у својим оценама. Чека се одговор опозиционих представника на предлог споразума, вероватно им је потребно време. Били су суздржани и опрезни у оценама", рекао је Клачар за ТВ Танјуг.
Он је казао да ће се мера успеха овог дијалога састојати у томе да се види колико су обе стране спремне на компромис.
"То значи да ћемо видети колико ће власт бити спремна да попусти захтевима опозиције, али ће бити добро и да опозиција има меру, да захтеви буду приоритетни. Била би штета да овај споразум не буде прихватљив", додао је.
Клачар је оценио да обе стране разлицитно виде изборни процес.
"Сматрам да ће највећи компромис морати да се направи на пољу медија. За очекивати је да ће ту бити опозиција истрајна. Чини ми се да медији могу да буду кључан камен спотицања", рекао је директор ЦЕСИД-а.
Како сада ствари стоје, Клачар каже да би избори требало да се одрже 3. априла.
"То није велико изненађење, јер нема превисе доступних термина. Од пет термина, три чине разни празници. Доступни су 3. и 10. април. Предлог владајуће коалиције је такав да се иде на обједињавање избора, да сви буду истог дана, док је опозиција тражила да се избори раздвоје. Ту може доћи до дискусије, могуће да ће имати примедбе око дела који се тичу спајања избора за 3. април", нагласио је Клачар.
Када је реч о ценузусу, Клачар је оценио да није било за очекивати да ће се цензус (за улазак у парламент) вратити на пет одсто.
"Цензус је један од витланих делова изборног система. Добро је решење сто цензус остаје, али отварања питање - шта убудуће радити са тим ценузусом? Једино су две или три странке сигурне изнад ценузуса, да ли је три или пет није битно, па ће опозиција морати да прави коалициони аранжман", рекао је.
Када је реч о Београду, он каже да је ситуација другачија.
"У Београду је другачије, имаћемо висе плурализма и диверзификованију опозициону самоуправу. Ту су опозиционе снаге у одређеној мери снажније него на националном нивоу. Иначе, једино су СНС и СПС сигурне изнад цензуса, све остале странке су на око три одсто, или између три и пет. Говорим о трендовима, свако истраживање повлачи маргину грешке. Ако истраживање сада каже да неко има три одсто, тај неко може да заврши и са пет, шест одсто, док у Београду можемо још неколико странака да пронађемо које ће да прескоче цензус", нагласио је.
Клачар истиче да се сада мери на основу 20 до 30 странка, али када дођу избори, биће другачија слика, односно, биће јасније ко може да пређе цензус.
"На националном нивоу цензус од три одсто није лако достижан, многе странке су 2020. помислиле да могу да пређу цензус о, али то није лако досегнути", поручује директор ЦЕСИД-а.
Уколико не би било бојкота опозиције, извесно је да цемо имати другацију скупстину, али ако буде бојкота, онда је за очекивати сличну слику, сматра Клачар.
"Мислим да тренутно постоје веће шансе да опозиција изађе на изборе сада, него 2020. године. Чини се да опозиција нема више ресурса да издрзи бојкот. Налазе се у некој предизборној активности, што можда значи да ће изаћи на изборе, али ништа се не може гарантовати", закључио је Клачар.