А. Јоксимовић: Судбина Србије се одређује у кратком временском периоду 

У ауторском тексту за Јуропијен вестерн Балканс, Александра Јоксимовић истиче да правно обавезујући споразум који треба да уследи по окончању дијалога није никаква новина нити изненађење. 



О њему су, подсећа, говорили и немачки и ЕУ званичници још у ранијим фазама преговора, па и пре него сто су бриселски преговори започети



"Судбина Србије одређује се у кратком временском периоду који је пред нама. Улози су велики, али и потенцијални бенефити. Последице одлука, какве год биле, утицаће на неколико будућих генерација. Самим тим и одговорност пре свих политичких актера је велика", навела је Александра Јоксимовић.



Према њеним речима, одлуке ће морати да се доносе без освртања на јавно мњење, и различите утицајне групе, уз сагледавање ширег оквира у који многе од ових група немају адекватног увида, релевантних сазнања или су заокупљене партикуларним интересима. 



"Без изласка из митова и суочавања са реалношћу, остаћемо у запећку глобалних кретања, од чијег правилног тумачења на највишем нивоу ће зависити судбине свих нас појединачно", навела је.



Подсетила је да је у најави унутрашњег дијалога о Косову, председник Србије Александар Вучић говорио о прихватању реалности и одрицању од митова, те додала да таква врста платформе даје наду да би "косовски чвор" у прихватљивом временском року могао бити пресечен.



Сматра и да би први "контролни пункт" требало да буде промена Устава чија прва измена би требало да уследи, како каже, са закашњењем, током 2018. 



"Претпостављам да не постоји ни велика дилема око тога да се не очекује формално-правно признање независности Косова од Србије, нарочито када се има у виду да ни пет земаља ЕУ независност нису признале, што није омело бриселску администрацију да са Косовом несметано преговара о различитим корацима на путу ЕУ интеграција", навела је Александр Јоксимовић.



Супротно томе, каже, питање чланства у међународним организацијама ће свакако бити део пакета.



"Модел две Немачке је најчешће спомињан, па су претпоставке да ће међународни актери укључени у процес покушавати да каналишу преговоре у том правцу", навела је.



Напомиње да без имплементације већ договореног формирања Заједнице српских општина, тешко је очекивати даље помаке у наставку преговора.



"Њеном формирању косовска страна се противи пођеднако колико и ратификацији Споразума о демаркацији са Црном Гором. Без активне улоге пре свих САД, немогуће је очекивати да ће се ова питања кретати у жељеном и потребном правцу", навела је.



Актуелну политику Београда која активно ради на заустављању чланства Косова у различитим међународним организацијама, као и деловање Српске листе у косовским институцијама, могли би се, каже, тумачити као покушај обезбеђивања преговарачке позиције, у којем поједини адути треба да остану на столу, да не исклизну неконтролисано. Истовремено, сматра, таква политика има своје ограничено дејство и уколико буде трајала предуго може се претворити у своју контрадикторност.



У међувремену, указала је А. Јоксимовић, после вишегодишње паузе ЕУ је променила вокабулар према региону. 



Процес проширења, као и временски оквир, више нису табу теме, истакла је и додала да се одустало од повлађивања популистичким трендовима и опцијама, у чему су у "чудноватом обрту" помогле управо бројне кризе са којим се ЕУ суочила.



"Мигрантска криза је показала да регион може бити партнер и део решења а не део проблема. Утицај других међународних актера - Русије, Турске, Кине, такође је упалио црвену лампицу", каже А. Јоксимовић.



Безбедносни оквир, према њеним речима, као примарни циљ стварања ЕУ, не може бити заокружен без Западног Балкана.



"У том контексту, ЕУ осећа потребу да се врати у пуном капацитету и заокружи недовршене послове. Позитиван моментум ништа мање није условљен одустајањем од интегративних процеса Турске, што је умањило забринутост како званичника, тако и шире ЕУ популације од пријема нових чланица са Западног Балкана", навела је.



Председница Центра за спољну политику каже да актуелни састав Европске комисије нуди убрзање процеса, наводећи следећих годину и по дана као прилику да се процесу да ветар у леда. 



"Србија се види као кључни актер, који има административне капацитете за хармонизацију брже од других", навела је и додала да је за Србију важно да се унутрашњи наратив такође промени и да се у јавном дискурсу усклади са стратешким спољнополитичким циљем европских интеграција тако што ће се радити на афирмацији ЕУ и њених вредности, као и напора које у регион улаже. 



И не само напора, истиче, већ и финансијских средстава кроз донације, инвестиције, робну размену. 



Указала је, наиме, да би без подстицаја из ЕУ, српска, али и регионална економија брзо би доспеле до колапса.



"Моментум који нам се указао морамо искористити на најбољи могући начин, јер губитак шансе могао би имати трајне последице", истакла је Александра Јоксимовић.



Напоменула је да одговоре и реакције које Србија од ЕУ партнера често очекује и тражи као реакције на запаљиве изјаве различитих „аутора“ у региону, добија веома конкретно управо кроз обећавајућу агенду у процесу проширења где се Србији даје апсолутни приоритет, иако фаворизација изазива негативне коментаре и критике упућене ка ЕУ од стране свих других регионалних актера.



"Без релаксације политичких критеријума са којима је Србија суочена од самог почетка интегративних процеса, не може се очекивати да ће усвојити и што је још важније имплементирати неопходне реформе које грађани натполовичном већином подржавају без обзира на чланство у ЕУ", закључила је Александра Јоксимовић.