Извештај УН: Србија друга по обиму инвестиција
ЖЕНЕВА: Регион Западног Балкана прошле године забележио је раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у целом свету, а Србија се по висини инвестиција налази на другом месту, показује извештај тела Уједињених нација, преноси "Радио Слободна Европа" (РСЕ).
Наводи се да су директне стране инвестиције пале за 13 одсто у целом свету - на 1.300 милијарди долара, док је на Западном Балкану забележен пораст од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара.
Према "Извештају о инвестицијама у свету 2019", који је објавила Конференција УН о трговини и развоју (УНЦТАД), највећи раст на Западном Балкану забележила је Северна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто с 205 милиона долара 2017. на 737 милиона долара прошле године.
Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забележила је раст од 44 одсто на 4,1 милијарде долара.
Србија се, како преноси РСЕ, налази на другом месту по количини директник инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бивсег Совјетског савеза.
Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлачи компаније које истражују ресурсе. Међу страним директним инвестицијама, извештај наводи удео француског Ванси ерпортс (Ванци Аирпортс) у аеродрому "Никола Тесла" и кинеског Зиђина у руднику Бор, наводи се у извештају, преноси РСЕ.
Извештај тела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске "Есекс Јуроп" и јапанског "Јазакија" као и истраживачки центар у Новом Саду немачког произвођача гума "Континентал".
Од земаља чланица Европске уније у региону, највећи раст бележи Словенија, 81 одсто на 1,4 милијарде долара, док је у Хрватскоји забележен пад од 43 одсто на 1,2 милијарде долара, док је у Бугарској забележен пад на две милијарде долара, односно 21 одсто.
Црна Гора бележи пад од 12 одсто на 490 милиона долара, док је у Босни и Херцеговини примећен раст од четири одсто на 468 милиона долара, а у Албанији раст од 13 одсто на 1,3 милијарде долара.
