Из пет села паланачког среза 17 посланика Велике народне скупштине

Одржан је и Округли сто на тему стогодишњице присаједињења, а основци и гимназијалци такмчили су се из историје на исту тему. Одржан је и мултимедијални сценски приказ „Голгота и васкрс Србије“у извођењу истакнутих српских драмских, музичких и балетских уметника. Све те манифестације организоване су у сарадњи Општине Бачка Паланка, Центра Филозофског факултета у Новом Саду за историјска истраживања и Друштва наставника историје из Бачке Паланке.

Поменуту изложбу чини дванаест панела, односно тематских целина, које дају приказ приче о присаједињењу и улоге Паланачког среза у њему, а изложбу је представио Никола Миливојевић, мастер историје (докторанд).

„На Великој народној скупштиини у Новом Саду 25. новембра 1918. године Банат, Бачка и Барања донели су одлуку о присаједињењу Краљевини Србији“, подсећа Миливојевић.

„На Велику народну скупштину народ је делегирао за посланике седамнаест угледних људи из општина Стара Паланка, Силбаш, Обровац, Деспотово (некада Сентиван) и Товаришево. Посланици су бирани из редова имућнијих земљопоседника, ситних индустријалаца и интелектуалаца. Општину Стара Паланка представљали су Јаша Бозотски, Љубомир Марцикић, Борислав Увалић, Јеврем Мишков и Стеван Влајков. Деспотово су представљали Тоша Гајић и Бранко Стефановић, Силбаш Јаша Томић, Душан Мокрић, Драгојло Пајић и Андраш Бенча. Обровац је заступао Младен Ђурешковић, а Товаришево Станко Протић, Веља Милић, Франц Килбертус, Даша Шијачић и Стеван Јованов. Осим народних посланика, допринос присаједињењу дали су и српски ратни добровољци из Паланачког среза. Из љубави према свом народу, ризиковали су своје животе на Источном и Балканском (српском) фронту, те стајали у редове српске војске. Највећи део добровољаца на српску старну пребегао је на Источном фронту. Тачан број добровољаца још увек нам није познат, али по свему судећи, било их више од стотине.

Патриотска прича о браћи Вајагић

„Сви знамо за девет Југовића, али не и за браћу Вајагић, која су се из далеке Америке запутила на Солунски фронт“, рекао је, између осталог, др Предраг М. Вајагић приликом представља монографије чији је аутор.

„Пре тачно 100 година, крајем јануара 1918. године, у чувеном чикашком Аудиторијуму организован је скуп јужнословенских народа. На церемонији су говорили генерал Михајло Рашић, шеф војне мисије у Француској, Миленко Веснић, посланик Краљевине Србије у Паризу и Френк Лоуден, гувернер државе Илиној. Био је то испраћај добровољаца у време Великог рата, међу којима се посебно истичу деветорица браће Вајагић, родом из Суве Међе. Занимљиво је да је Вајагића добровољаца заправо било 21! Углавном су дошли из САД, међутим, било је и оних који су, као аустроугарски војници, били заробљени на руском фронту, одакле су прешли у добровољачке јединице српске војске. За заслуге према краљу и отаџбини, Ристо и Лазар Вајагић одликовани су Орденом Карађорђеве звезде. То је јединствен пример у српској историји за породицу која потиче ван простора Краљевине Србије. Најјачи утисак данашњих Вајагића је одлука њихових предака да живот понуде за слободу Србије, иако су у то време живели у Америци, где су отишли из Аустроугарске монархије.“

Миливојевић је казао да је српска војска ушла у Паланку током друге половине новембра 1918. године, а највероватније да је прешла преко Дунава мостом који је својевремено био саграђен за војне потребе између Паланке и Илока. Из Паланке војска је ушла и у остатак Паланачког среза.

„Убзо потом, дошли су француски војници, који су се задржали до краја 1918. Године“, додаје Миливојевић.

„У периоду који је prеthodio, као и током смене власти, није забележен ниједан међунационални инцидент. Нова држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није обележавала Дан присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Уместо тога, обележавала је Дан уједињења свих југословенских области, 1. децембар 1918. године. Велику улогу у обе­лажавању тог датума имало је Соколско друштво. Његов задатак био је морално и физичко уздизање југословенске омладине и неговање духа за­јед­ништва. Осим Дана уједињења, прослављани су Видовдан и рођендани краља и престолонаследника. Соколско друштво организовало је и курсеве словачког језика, прошло­сти и културе, а због пријатељских односа с Првом Чехословачком Републиком, као и због великог броја житеља Словачке народности у Срезу, те учешћа неколико наших суграђана у Чехосло­ва­чкој легији. Соколско друштво обележавало је и рођендан Томаша Масарика. Приликом израде ове изложбе коришћена је грађа похрањена у приватним колекцијама су­грађана и аутора, збирке Завичајног одељења Народне библиотеке „Вељко Петровић“, Архива Срспке црквене православне општине Бачка Паланка, месне заједнице Товаришево, док је део фотографија, разгледница и карата преузет из релевантне литературе. Иницијатива за израду изложбе потекла је од бачкопаланачке општине, док су стручну помоћ дали професор др Предраг Вајагић, виши библиотекар и дипломирани историчар Драгана Петрић и професорка српског језика и књижевности Ксенија Суђић.     

М. Суџум