ЕУ: Приоритет да се Србија усклади са спољном политиком Уније
БРИСЕЛ: Савет ЕУ жали што Србија не показује довољно посвећености европској интеграцији и поред тога што је то њен стратешки циљ и "дубоко жали због назадовања" Београда у усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније, наводи се у нацрту закључака ЕУ о Србији припремљеним за децембарски самит, у који је Танјуг имао увид.
Брисел, такође, очекује од Србије да "испуни своју обавезу преузету у оквиру преговарачког оквира" и да "појача своје усклађивање са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама као питање од највећег приоритета".
У нацрту документа такође се од Србије тражи да усклади своју визну политику с политиком Уније, а кад је реч о приступним преговорима Београда с Бриселом, поздравља се напредак Србије у том погледу.
"Констатујући да Влада Србије наставља да проглашава интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ, Савет жали због недостатка показане посвећености овом циљу. Посебно у контексту руске агресије на Украјину, Савет очекује од Србије да покаже недвосмислену посвећеност ЕУ и да се заложи за наше заједничке принципе и вредности", пише у нацрту закључака пред децембарски Савет ЕУ.
Савет се осврће и на подршку Србије резолуцијама Генералне скупштине УН усвојеним као одговор на руску агресију, али такође “дубоко жали због назадовања Србије у усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, посебно због упорних неусклађивања са санкцијама ЕУ против Русије и Белорусије, као и због њеног спољнополитичког деловања супротног заједничком приступу ЕУ".
Брисел, такође, очекује од Србије да "испуни своју обавезу преузету у оквиру преговарачког оквира" и да "појача своје усклађивање са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама као питање од највећег приоритета”.
Према овом документу, Савет ЕУ треба да поздрави “континуирано активно учешће Србије и важан допринос мисијама и операцијама ЕУ у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике”.
Овај нацрт закључака је први од објављивања годишњег извештаја Европске комисије 12. октобра а до средине децембра могуће је да овај документ претрпи извесне промене, у зависности од развоја догађаја у региону и у ЕУ.
У овом документу, намењеног министрима и лидерима Уније, позивају се српске власти да "објективно и недвосмислено комуницирају о ЕУ и да се активно ангажују у борби против свих облика дезинформација и страних манипулација информацијама”.
Поздравља се и опредељење Србије да активно промовише регионалну сарадњу и напоре “на јачању добросуседских односа и доприносу стабилности и помирењу”.
Савет се спрема и да поздрави напредак Србије у приступним преговорима. Познато је да су 22 од 35 преговарачких поглавља отворена и два поглавља привремено затворена, наводи се у нацрту и додаје да “Савет наставља да подвлачи да је напредак у поглављима о владавини права и основним правима, као и у нормализацији односа Србије са Косовом, како је наведено у преговарачком оквиру, и даље од суштинског значаја и да ће свеукупно одредити темпо приступних преговора”, наглашава документ.
Нацрт документ наглашава потребу да се Србија усклади са заједничком визном политиком ЕУ.
Децембарски Савет ЕУ треба да се осврне и на дијалог Беогад - Приштина, али то није још било предмет дискусије између држава чланица па о том делу још нема закључака.
Кад је реч о напретку Србије у евроинтеграцијама, нацрт документа понавља закључке извештаја Европске комисије о Србији, “примећује напредак који је Србија остварила у неким областима владавине права” и идентификује најважније и најхитније реформе које Србија треба да предузме.
Према тексту, Србија треба да “побољша независност и укупну ефикасност правосуђа”, да “појача напоре у борби против корупције”, “постигне опипљиве и убедљиве резултате са ефикасним истрагама, кривичним гоњењима и правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом, посебно у случајевима тешког и организованог криминала”.
Ту је и позив Србији да “приоритетно ефикасно спроводи акциони план медијске стратегије, поштујући слово и дух циљева медијске стратегије” а ЕУ је “озбиљно забринута” и због недостатка напретка у побољшању општег окружења за слободу изражавања и независности медија”.
За ЕУ је важно такође "домаће решавање ратних злочина, решавање преосталих случајева несталих особа" а Брисел сматра и да “не би требало да постоји подршка и јавни простор за осуђене ратне злочинце нити за величање или негирање њихових злочина”.
Што се тиче економских реформи, Савет позитивно констатује континуирани напредак остварен у развоју функционалне тржишне економије.