„Дневник” У Ковачици: Нови гасовод покреће привреду
Председник општине Ковачица Милан Гарашевић оцењује да је у односу на prеthodnu годину направљен значајан помак, када су у питању привредни ресурси, јер се реализује пројекат гасификације са стратешким партнерима.Вредност пројекта на гасификацији свих насеља ковачичке оптине је 1,56 милијарди динара, што је, како за “Дневник” наглашава Гарашевић, основни предуслов за стварање радних зона, покретање привредних ресурса, довођење инвеститора и отварање нових радних места.
“Задовољан сам оним што смо до сада учинили у овом мандату, али увек може боље и више, много тога има да се уради. Када ме питају на шта смо поносни што смо урадили, не могу нешто посебно да издвојим, јер све што смо урадили је најнужније и најнеопходније за грађане, што су можда требали да добију много раније. Рецимо, гас је кроз општину Ковачица требао давно да прође, али је остала последња негасификована у Војводини, радне зоне требало је давно направити. Генерално, све што радимо урадили смо зато што је било неопходно и нужно да се уради за наше грађане”, наглашава Гарашевић.
Гас је до сада стигао у Идвор, Уздин и Падину, тренутно се ради у Самошу и Ковачици, потом следи Дебељача, а према очекивању Гарашевића гасификација свих насеља треба да се заврши у уговореном року од 18 месеци, можда и пре рока. Након завршетка преко 200 километара гасоводне мреже до свих насеља и будућих радних зона, уследиће спајање са главним гасоводом који долази из правца Панчева, а наредни корак биће гасификација заинтересованих домаћинстава и других корисника.
“Гасификација општине Ковачица је највећа инвестиција у последње две деценије, при томе да то грађане наше општине није коштало ни један динар. Стратешки партнери у овом послу су нам “Промонт груп” из Новог Сада и Јавно предузеће “Србијагас”. То је кровно партнерство у коме општина Ковачица највише добија, јер даје само своју територију и добија гасоводну мрежу”, истиче Гарашевић.
Први човек ковачичке општине констатује да је успех да опстају постојеће фирме, а поред тога отворено је 20 нових радних места. У дневном центру за лица са инвалидитетом упослено је четворо људи, а наредних дана предстоји отварање првог палијативног центра тог типа у Србији, где ће бити запослено 16 радника. Палијативни центар је изграђен на уласку у Ковачицу, у њега је човек из ове средине инвестирао скоро 100 милиона динара приватног капитала.
“До краја ове године очекујем да се уз подршку наше локалне самоуправе отвори још 20 радних места, а свако ново радно место пуно значи – сматра Гарашевић. – Иако и даље имамо проблем одласка младих у иностранство, имамо случајева да се неки оданде враћају јер и тамо није сјајно, а нигде није како код куће. Са завршетком гасификације очекујемо уређење првих радних зона, опремићемо их свом неопходном инфраструктуром тако да ћемо врло брзо имати створене услове за довођењу озбиљнијих улагача и отварање нових погона, па и да нам у наредних годину дана стигне први страни инвеститор. “
Окосницу привреде сада чине ковачичка Шећерана “Јединство” из састава Компаније “Суноко”, затим “Ролопласт” где је упослено око 180 људи у производњи ПВЦ столарије, ради фабрика обуће “Укус” и још око 40 мањих или већих фирми које се у агроиндустрији баве откупом, прерадом и посредовањем у трговини пољопривредних производа, а добар ослонац је и пољопривреда.
Сликари наиве главни бренд
“Ковачица је позната по стваралаштву самоуких сликара, попут Зузане Халупове и Мартина Јонаша, који су познати у целом свету. Када их поменете, сви их разумљиво везују за Ковачицу, али мислим да не постоји бренд у који не треба стално улагати, не постоји бренд који је сам по себи одржив. Да би дали нови импулс нашим сликарима наиве покренули смо манифестаицју “Караван наиве кроз Србију”, нешто што до сада није рађено. Окупили смо све сликаре заједно, започели у Ковачици када је завршено уређење центра места, затим изложбе приредили у три наша највећа града у Београду, Новом Саду и Нишу, а посредством медија који су пратили наш караван, све грађане Србије смо потсетили да је Ковачица и даље метропола и престоница сликарске наиве. Наредне године идемо даље, јер је неопходно да улажемо у наш бренд. Локална самоуправа чини да свим сликарима дајемо шансу да се промовишу, дајемо им неку врсту подршке, а на њима је да се боре и сами шире и афирмишу наше, културно благо и негују традицију које стваралаштво наиве има у нашој средини”, наглашава Милан Гарашевић.
“ Укупно гледано, ниједна фирма се није угасила, сви успевају да функционишу и да напредују. Чак се трудимо да им посветимо дужну пажњу, па смо имали разговоре са предузетницима указујући им на могућност да искористе конкурс Развојног фонда Војводине за ново запошљавање”, напомиње Гарашевић.
Поред гасификације која је у току, прошле године је започето а ове године завршено уређење центра Ковачице и центра Уздина, а ове године је започето и добрим делом уређење центра Црепаје који ће се окончати идуће године. Улагања у уређење центара ових насеља износе око 80 милиона динара, а поврх тога инвестирано је у инфраструктуру готово у свим наслељима.
Боља вода у Пупиновом селу
До краја године биће завршена и фабрика пијаће воде. Инвестиција износи преко 70 милиона динара, од којих је 40,6 милиона динара обезбеђено из Управе за капитална улагања АП Војводине. Ускоро почињу радови на реконструкцији водоводне мреже у Ковачици у вредности око 30 милиона динара. Водоводна мрежа ће се обнавити захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за пољопривреду од 20 милиона динара, на шта је из општинске касе издвојено још девет милиона динара. Здраву пијаћу воду коначно ће добити Идвор, родно место чувеног научника Михајла Пупина, јер су у току су радови на јавној чесми.
“За трајно решавање проблема пијаће воде идеја је да изградњом фабрике воде у Ковачици, која је већег капацитета од потреба, са њом спојимо још насеља Идвор, Дебељачу и Црепају, где је вода лошијег квалитета, јер Падина и Уздин имају бољу воду него остала насеља, па ће се оставити за касније”, најављује Гарашевић.
“Ових дана почиње асфалтирање две улице у Дебељачи, у делу насеља који је prеthodna власт Демократске странке заобилазила, чак и јавно то говорила, да није хтела да асфалтира те улице јер је тамо губила изборе – указује Гарашевић. – Започеће и асфалтирање улица у Самошу, где је последња улица афалтирана пре три деценије. У општини Ковачица има 30 километара неасфалтираних улица, Самош је у том погледу најзапостављенији, јер је исто тако био кажњен због тога што није хтео да гласа за одређену политичку опцију која је на власти у Ковачици била 15 година и није се коректно понашала према житељима тог места”, указао је наш саговорник, додајући да је план да до краја мандата асфалтирају све улице у општини.
Текст и фото: Милорад Митровић
