24 СЕДАМ Лидери прозападне опозиција исрпели своје ресурсе

 У недостатку инструмената за даље деловање, а после бојкота, блокаде улица, протеста, инцидената у Скупштини, као и залагања код европарламентараца за међународну истрагу, предлажу нечувени вид грађанске непослушности. 

Овако политички аналитичари виде изјаве лидера прозападног блока да избора у важећим условима - неће ни бити. "Трећи пут" понудио је лидер Демократске странке Зоран Лутовац који је поручио да опозиција нема само опцију изласка, или бојкота избора:

- Имамо и опцију - избора неће бити. Кад кажем "избора неће бити", постоје многи начини грађанске непослушности који могу да спрече њихово одржавање. 

Лутовца је подржао и председник странке Србија центар Здравко Понош, који је става да бојкот није опција и да уколико СНС са новим покретом изађе пред бираче, опозиција не треба да стоји са стране. 

- Такви избори неће моћи да се одрже. Носилац листе на београдским изборима и одборник у Скупштини града Београда Добрица Веселиновић мишљења је да пре било какве одлуке око тога да ли треба изаћи на изборе или применити неку другу врсту политичке борбе, треба сачекати резултате свих механизама и процеса који су покренути - рекао је Понош.

Политички аналитичар Бранко Радун наводи да није лако разумети које су намере опозиције овога пута, али да уколико се анализирају изјаве њених лидера, то би могло да значи да би могли да блокирају бирачка места и тиме онемогуће сам ток гласања.

Ипак, сматра Радун, овај потез не би наишао на одобравање код бирачког дела, чак и код оних који гласају за њих. 

- То је погрешна метода јер верујем да им неће донети неку политичку корист. Имали су покушај са бојкотом који се није добро показао и мислим да им то сада није прихватљиво. Бојкот је неефикасан ако немате целу опозицију на својој страни као што је нису имали 2020. године - рекао је Радун. 

С обзиром на то да проевропска опозиција највише наде полаже у Београд, према Радуновом мишљењу, доћи ће се до неког компромиса да, ипак, изађу на изборе. 

- Ове изјаве су нека врста притисака на власт да попусти око неких захтева опозиције. Сигуран сам да ће се ићи на неку врсту преговора, јавних или тајних и да ће после њих, ипак, одлучити да учествују на изборима. Имали смо такву ситуацију да је било оваквих преговора око изборних услова, да су неки захтеви опозиције усвојени и да су након тога изашли на изборе - каже Радун. 

Избори одржани крајем прошле године расписани су на захтев опозиције, а после проглашења резултата, прозападни блок изашао је на улице, оптужујући власт за изборну крађу. Након тога, као опција даљег деловања, разматрано је да посланици не преузму мандате, али је ипак, одлучено да присуствују конститутивној седници, а заклетву положе у холу. У тај делимичан вид опструкције парламента укључен је и став да неће учествовати у избору потпредседника Скупштине и конституисању радних тела.

(24седам)