Задужбинар за незаборав

никада неће други пут умрети, јер док је људи који су га познавали и научних и задужбинарских дела која је оставио иза себе, вечно ће живети. Са пуно емоција, поштовања и покојом сузом у очима, о овом човеку великог срца и огромне енергије, научнику и доборотвору, говорили су  у Еколошком центру у Сремским Карловцима, на дан када је рођен, они који су имали среће да га познају.

- Била је привилегија познавати га - рекла је након рашњег емитовања радио емисије о професору Радуловачком, новинарка Радио  Београда 2  Александра Вукићевић, која је на дан његове смрти обавила разговор са њим, који је после преточен у интервју. И заиста је тако.

Научник светског гласа, који се готово пола века бавио истраживањем физиологије и патологије спавања, која су временом резултирала многобројним открићима и патентима, за шта је са колегом Дејвидом Карлијем понео и титулу проналазача 2010. године на Универзитету Илиноис, професор Миодраг, Мића како су га од милоште звали његови ближњи, био је једноставан човек, који је изнад свега ценио истинске  људске вредности, какве је препознао у тиму Покрета горана Војводине.

Захваљујући енергији, како је знао да каже, коју је осетио међу људима који у Сремским Карловцима воде ову организацију, његова љубав и веза са овим градом коју је изградио током школовања у најстаријој српској гимназији, постали су још чвршћи.

Професор Рауловачки ће заувек остати упамћен по изреци: “Не даје онај ко има, већ онај ко хоће”, коју је изговорио када је завршена обнова “Четири лава”, најпопуларније сремскокарловачке чесме, првог његовог задужбинарског дела у градићу који је волео изнад свега. Био је покретач и реализатор Летњег програма за најбоље студенте и асистенте

са Новосадског и Београдског универзитета захваљујући чему је три стотине њих по месец дана боравило на Универзитету Илиноис, где је он био професор, сагледавајући могћност за наставак школовања и усавршавња у Америци.

Без обзира на огроман значај свега што је учинио, увек је са скромношћу о томе говорио. рашњи скуп у Еколошком центру који чува успомену на њега, био је прилика да се из уста његове другарице из школских дана Вере Санадер,  из писма његове сестре Мирјане дозна какав је Миодраг Радуловачки био као брат, друг, син....

Професора је смрт задесила у Беогаду, 26.маја 2014. године прекинувши га у још једној мисији – организацији ходочасничких обилазака манастира на Косову за Србе из Америке.

З. Милосављевић

Мисија почела 2007.

Задужбинарска мисија професора у Карловцима почела је 2007. обновом чесме, настављена две године касније, када је финансирао обнову фасаде Еколошког центра, који је у његову част понео име “Радуловачки”. Године 2010.  исписао је још једну страницу у тој књизи задужбинарства обновом надгробног споменика Бранка Радичевића на Стражилову, а круна његовог ктиторског рада била је градња енергетски ефикасне и самоодрживе зграде при Еколошком центру.