Вучевић: Кад кум Ђура прави котлић...

„Кум Ђура и ја смо од 1987. као прст и нокат, знао нас је сваки новосадски сокак, по цео дан бисмо се играли напољу. Ђура је увек био контраш, стално смо се препирали, али ништа нас није омело да нам другарство живи све ове године. Данас, кад смо мало старији и "много лепши", уз коленицу у купусу, подсетили смо се несташлука кад смо по цео дан знали да пикамо фудбал све док нас онако знојаве и прашњаве, комшинице не отерају јер им је лопта сломила цвеће. Сетисмо се и како смо страствено играли кликере у паркићу код медицинске, па се свађали и контрирали један другом, онако дечачки и брзопотезно, а онда се уз загрљај и смешак мирили и јурили у неку нову авантуру, као онда када смо pravilli скије од неке амбалаже заостале од великих палета са соковима. Ово су били моменти због којих је живот толико леп, а њих чине људи, попут мог кума Драгана Ђурановића. У ово суботње поподне, док уживам у друштву кума и његовом мајсторском котлићу, схватам да су права срећа и богатство у нама и људима око нас, у нашим ближњима, породици и пријатељима и оним наизглед малим, али тако великим свакодневним стварима које заједно радимо“, написао је Вучевић.