Весна Јеленић: Учење кључ успеха

Суграђанка Весна Јеленић у Техничку школу „Павле Савић” уписала се 1994. године, када се она звала Хемијско-технолошка школа. Весна је данас директорка развоја и погона козметике у комапнији „Јуко-хемија“ из Бачког Јарка, где из Новог Сада путује свакодневно. На недавно одржаном Сајму образовања „Путокази“ у оквиру трибине ТШ „Павле Савић” с посетиоцима је поделила своја искуства и савете како да напредују, раде на себи и постану успешни у послу који су одабрали.

- Током школовања никад се нисам сусретала с предрасудама што сам уписала стручну школу, а не гимназију – каже Весна Јеленић. -  Као и већина ђака нисам била сувише заинтересована за хемију, међутим након што сам уписала Техничку школу овај предмет сам брзо заволела и почела да откривам њене чари. На првом часу наша разредна охрабрила нас је речима да “сви професори имају душу и да оно што могу да нам обећају јесте да ћемо сигурно научити и зволети хемију”. Та реченица ми је остала урезана у памћење и хемија ми више није била баук. Осим тога, вероватно је много утицала на даљу мотивацију и жељу за стицањем знања из ове области.

Када је дошао на ред упис на факултет, Веснин избор је пао на Технолошки факултет и необичан смер,а то је нафтно-петрохемијско инжењерство.

- Након што сам стекла диплому, желела сам да искусим како изгледа разговор за посао - каже Весна.- Прву биографију за радно место у служби набавке послала сам компанији „Јуко-хемија“. Без треме сам отишла на разговор, доживљавајући га као још једно ново искуство. Међутим, имала сам луду срећу да сам одмах добила посао у сектору набавке, а захваљујући посвећености послу убрзо су ме поставили на позицију директора контроле производње, а у исто време сам радила и у погону за развој козметике.

Поносни на своје ђаке

Директорка ТШ „Павле Савић“ Мила Костић поносна је што су из те образовне установе изашли ученици који имају завидне каријере и који могу да мотивишу данашње генерације.

- Захвалана сам нашој некадашњој ученици Весни Јеленић што увек с радошћу прихвата наш позив да презентује школу – каже директорка Костић, додајући да су осим Весне многи некадашњи ђаци те школе успешни привредници, јер су искористили све могућности које су им пружене. Њена жеља је да оформи клуб некадашњих ђака, који би разговарали са садашњим, помогли им да нађу пут у животу, али и да из прве руке сазнају како у пракси изгледа посао привредника.

Весна ђацима и студентима који долазе у обилазак компаније саветује да чим добију посао треба да се доказују, не због послодавца него због своје будућности.

- Младе покушавам да мотивишем личним примером, јер иако нисам завршила школу за моје садашње радно место, увек сам показивала да желим да учим, да хоћу и могу све што се тражи од мене – наглашава  Весна додајући да сваки послодавац препознаје амбициозног радника. Битно је да свако додатно улаже у себе - кроз курсеве, едукације, радионице или да побољша комуникацију са другима, осећај емпатије. Свима саветујем да морају током читавог живота радити на себи. Иако имам стабилно запослење још увек смишљам начине како да побољшам и испуним професионални и лични живот.

Весна сматра да млади нису научили да праве дугорочне циљеве. Како каже, живимо у „инстант“ времену када зарад тренутних задовољстава људи одлажу да ураде нешто за себе. Недаће настају кад се остваре краткорочни и лако доступни циљеви, а када треба „засукати рукаве“ и радити на ономе што доноси  корист „на дуже стазе“ сви одустају.

С. Ковач