Урбанисти на делу Телепа предлажу зграде и до осам спратова
Планом генералне регулације општеградског центра јужно од Футошког пута, који је на јавном увиду до 1. фебруара, обухваћен је северозападни део Телепа, између Футошког пута, Булевара патријарха Павла и улица Кочи Ивана, Дрварске, Илирске, Панонске, Вршачке и Богдана Шупута.
Урбанисти су то подручје наменили за пословање и становање, односно предвиђена је градња општеградских и линијских и центара и стамбених зграда, с тим да се висина објеката креће од приземља до осам спратова. Од укупно планом обухваћених 19,10 хектара, осам је намењено вишепородичном становању, 4,5 хектара издвојено је за пословање, док су на око седам хектара саобраћајне површине.
Транформација Телепа почела је деведесетих година прошлог века када су баште претваране у грађевинске парцеле, а у првој деценији новог миленијума на местима старих кућа почела је градња стамбених зграда. Станоградња је интензивирана изградњом Булевара патријарха Павла, где породичних кућа данас готово да и нема.
Даља реконструкција простора наставља се и у плану на увиду уз, како је наведено, обогаћивање садржаја општеградских центара дуж Булевара, делом Футошког пута, Вршачке и Суботичке улице и традиционалног центра Телепа, око улица Ћирила и Методија, Ватрослава Јагића и Петефи Шандора. Завршетак процеса изградње услужних садржаја и постепена реконструкција привредних простора усмерена је на Футошки пут, који представља западни улаз у град, док је реконструкција породичних објеката и изградња нових планирана дуж осталих саобраћајница.
Урбанисти подсећају да је обухваћено подручје некада било радна зона Запад, која је формирана ГУП-ом из 1963. године. У прошлости су ту, уз породично становање, реализовани комплекси предузећа „Графика”, „Новитет”, „Минаква”, Ливница „23. октобар”, „Гепард”...
„Процес својинске трансформације оставио је трага и на овом простору, те су многи привредни комплекси остали запуштени или пак делатност обављају у знатно мањем обиму”, констатовано је у тексту плана.
Примарну уличну мрежу на обухваћеном простору чине Футошки пут и Булевар патријарха Павла, који су према рангу саобраћајница магистрале, као и улице Илариона Руварца и Вршачка, које пак спадају у главне саобраћајнице.
Општеградски и линијски центри планирани су уз Футошки пут и уз део Булевара патријарха Павла, уз услов да функцијом, садржајима, обликовањем унапреде функционисање урбаних целина у којима ће се налазити, али и града у целини. У оквиру тих центара су планирани пословни, трговински и услужни објекти, зграде јавних служби, као и вишепородичног становања, за које је карактеристично учешће ванстамбених садржаја у приземљима објеката. Планирана спратност грађевина у зони општеградског центра је од приземља до осам етажа (П до П+8). Поједини пословни објекти у таквим комплексима (банке, административни објекти различитих компанија, осигуравајуће куће, хотели и сл.), како је објашњено, могу имати улогу просторних репера, што подразумева већу спратност.
Вишепородично становање са елементима линијског центра урбанисти су предвидели уз Булевар патријарха Павла, а висина објеката креће се од приземља до осам спратова. Пословни садржаји могући су у приземљу, у делу или пак целом објекту.
Уз Улицу Кочи Ивана планирано је вишепородично становање средњих густина, што подразумева зграде до три спрата, док је пословање, с елементима линијског центра, предвиђено у блоковима између Футошког пута и Улице Мелхиора Ердујхељија. Изградња пословних објеката, уз могућност становања до 40 одсто бруто развијене површине, може бити реализована на парцелама величине најмање 2.000 квадратних метара, а дозвољена је спратност до осам етажа, у случају да објекат има улогу просторног репера.
Када је реч о саобраћајној инфраструктури, планирано је проширење Вршачке улице, где су предвиђене четири саобраћајне траке, бициклистичка стаза и тротоари, као и Улице Илариона Рувцарца која ће уз четири траке имати тротоар. Проширење регулације предвиђено је и у улицама Косте Абрашевића, Киш Ернеа и Кочи Ивана где су планиране две саобраћајне траке, тротоари и коси паркинзи, док је уз Футошки пут предвиђена режијска саобраћајница.
Нови Сад на раскрсници путева
„Поред београдске агломерације, Нови Сад представља градски центар највишег степена урбанизације у Србији. Својим географским положајем, на раскрсници важних међународних путева, саобраћајним везама, развијеним садржајима, Нови Сад има велике потенцијале за развој као макрорегионални центар у оквиру ширег гравитационог подручја. Урбани развој града неопходно је заснивати на компаративним предностима планског подручја и реално сагледаним потенцијалима, који проистичу из његовог геостратешког положаја и расположивих природних и створених вредности. Услед развоја и ширења града долази до потребе за формирањем нових центара, јер у савременом граду све чешће долази до укидања подела на центар и периферију”, наводе градски урбанисти у тексу плана на увиду.
Како се може приметити, зеленило је планирано углавном као део саобраћајних површина и око објеката, и то на најмање 30 простора, с тим да ће дрворед на Футошком путу, али и онај на Булевару патријарха Павла бити сачувани.
Ј. Вукашиновић