Ученици ОШ „Иво Лола Рибар” подстичу на активизам

У жељи да ту иницијативу прошире, ученици те осмолетке јуче су угостили представнике ђачких парламената неколико новосадских школа, као што су ОШ „Соња Маринковић” и Гимназија „Исидора Секулић”, и позвали их да заједно подижу ученичку свест.  

„Прошле године смо сазнали за тај дан те смо га последње среде фебруара, када се и обележава, представили на ученичком парламенту и организовали радионице за ђаке и одељенске старешине, на којима су осмишљавали поруке против насиља“, објашњава педагог школе-домаћина, Данијела Јовановић.

Додаје да сада желе да ту идеју проширео и на друге.

„Осим тога, следеће седмице ће о акцији бити речи и на Наставничком већу, а кроз Књигу обавештења подсетићемо децу на тај дан и позвати их да у среду дођу у школу у ружичастим мајицама. На Дан роза мајица, 28. фебруара, представници нашег вршњачког тима држаће радионице и на монитору у холу школе ће се емитовати образовна презентација“, вели Данијела Јовановић.

Дан ружичасте мајице (Пинк схирт day) настао је 2007. године у Канади, када је дечак, у знак подршке мајци оболелој од рака дојке, дошао у школу у ружичастој мајици, због чега га је група дечака претукла. Након тога, у знак солидарности с њим, спонтаном реакцијом, већа група ученика се појавила обучена у мајице исте боје. Од тада је та идеја прихваћена у многим земљама, укључујући Аустралију, Француску и Уједињено Краљевство.

Како је рекао потпредседник Ђачког парламента ОШ „Иво Лола Рибар”, ученик осмог разреда Пера Брандић, битно је да укажу ђацима на то да су предрасуде о нечијем облачењу или понашању погрешне, као и да прво треба добро да упознају особу пре него што донесу о њој суд. Председница Ђачког парламента, седмакиња Нађа Русов, додала је да је тај дан у многим земљама, као што је Хрватска, прихваћен као национални.

„Требало би то да се обележи у свим школама тако што ће деца бар да обуку нешто ружичасто. Рекли смо другарима да то није погрешно, да тако показују солидарност и боре се против предрасуда и насиља“, објашњава Пера.

Он каже да су многи ученици ту идеју прихватили, док Нађа додаје да је у њеном одељењу већина деце прихватила да у среду обуче нешто у ружичастој боји, или да то означе неким пригодним симболом. Њих двоје су својим вршацима поручили да насиље никад није решење, али и да ту није реч само о физичком нападу већ и о псхичком насиљу, као што је оговарање или ширење трачева, као и да је од кључне важности да се насиље не крије јер су насилници, како каже Пера Брандић, у ствари, велике кукавице.

„Ако их неко повређује на неки начин, ђаци то морају пријавити некоме. Могу се обратити разредном старешини или учитељици, педагогу, психологу и родитељима“, упозорава Нађа.

Д. Ристић

Фото. Ф. Бакић