У музеју у Сремским Карловцима изложба чајника

Музеј града том изложбом намерава да представи део богате приватне колекције чајника коју годинама с љубављу и ентузијазмом формира Марија Касаш, Новосађанка рођена у Новом Бечеју. Њена колекција има око 600 чајника, а на изложби ће бити представљено стотинак.

Аутор поставке је историчарка – музејска саветница др Гордана Петковић. У програму учествује професорка Карловачке гимназије др Јелена Ратков Квочка.

Први записи о чају потичу из Кине, крајем старе ере и почетком нове, сведочећи о његовој широкој употреби. Чај, којем је још у то време придаван велики значај, вероватно се користио и вековима раније. Из Кине се раширио по читавом свету – прво је стигао у Јапан (6. век), а затим у Холандију, Француску, Русију и Велику Британију (17. век), одакле се ширио по Европи. Велика Британија, једна од најмоћнијих и најутицајнијих светских имеприја у 18. и 19. веку, најзаслужнија је за ширење културе пијења чаја. О томе сведочи и чувени британски обичај служења чаја у пет часова поподне (фиве о‘цлоцк теа), који је имао велики друштвени значај.

У Србији је обичај испијања чаја прихваћен тек крајем 19. века. По угледу на европске градове, и у Београду су организоване чајанке на које је долазило одабрано друштво, а тај обичај се одржао све до Другог светског рата. У Сремским Карловцима и Новом Саду, средиштима Срба у Аустријској монархији у 18. и 19. веку, а затим и као делу Краљевине Југославије, чајанке су биле важан друштвени догађај.

З. Мл.