У МАТИЦИ СРПСКОЈ ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ Вековна тврђава вере и знања
Издата поводом јубилеја - 230 година постојања Карловачке богословије, монографија посвећена тој школи представљена је прексиноћ у Матици српској, и то је њена прва промоција од изласка из штампе пре неколико дана.
Како је рекао епископ сремски Василије, монографија је споменик Карловачкој богословији, вековној тврђави вере и љубави са чијих су извора мудрошћу напајали небројени посланици у винограду Господњем.
- У дугој историји Српске православне цркве, а и шире, Карловачка богословија заузима посебно место традиционалног светионика и источника вере, духовности и науке - рекао је владика Василије. - Од како ју је основао један од најистакнутијих предстојатеља Карловачке богословије Стефан Стратимировић, ова угледна и по много чему изузетна институција предано служи Богу и српском народу већ два века и три деценије. Утемељена како би чувала и преносила православно предање и дух свете вере, одолевала је изазовима времена. Монографија открива богату прошлост и непроцењиво духовно наслеђе Богословије. Основана је на таласу сјајних остварења читавог низа заслужних и способних архијереја који су улагали велике напоре да ударе темеље установама којима ће преносити знање и одакле ће хиљаде духовних и културно-просветних мисионара обављати своју цивилизацијску и душекорисну делатност.
Називајући је национално важном установом директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев је рекао да је као таква неминовно пролазила кроз све оно кроз шта је и српски народ и отуда прекиди у њеном деловању.
- Плејада значајних људи који су се уградили у векове постојања најбоље говори о њеном значају - истакао је Ђурђев говорећи о њеном настанку у широком историјском оквиру. - Било је то време незамисливих притисака, страшног рата који је потресао Европу до темеља, доба националног разочарања. На челу Митрополије био је Стефан Стратимировић, један од најобразованијих, најумнијих и најделоковидијих Срба тог доба. Схватајући да народ поред гимназије мора да има и душу, развија своје богословску мисао и да спрема плејаду духовних пастира који ће ићи на веома тешко поље рада, почиње да се развија плејада сјајних људи који ће се крстом и молитвом борити на огромном простору, чувајући народ од уније и чистоту и истинитост православне вере као као јединог пута за опстанак и напредак Срба, како онда тако и данас.
Доскорашњи председник Покрајинске владе Игор Мировић је истакао да је крај 18. века за Србе био обележен темељењем једне важне националне установе која са Карловачком гимназијом и потом Српском великом православном гимназијом у Новом Саду започела мисију просвећивања младих нараштаја и уздизања знања на трон највиших вредности.
- Као иницијатор новог Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, објекте Богословије стављао сам у први план када је реч о реконструкцији простора за професоре и ђаке. Обележавање 230 година био је повод да правимо нове планове за побољшање услова за учење и смештај богослова. Верујем да ће то значити да смо на заветном путу значајних делатника карловачког просветитељског огња - казао је Мировић.
По речима ректора Карловачке богословије протојереја-ставрофора мр Јована Милановића, који је говорио у својству садашњег првог човека школе, али и некадашњег ђака, ова књига показује целовитост трајања Богословије и у њеном настанку су учествовали сви који су је од оснивања похађали, подучавали ђаке, али и они који су бринули о њима као помоћно особље.
Зорица Милосављевић
Фото: Б. Лучић