Све већа потражња диже цену некретнина у Новом Саду, квадрат премашио 3.000 евра

Укупно је у Србији број купопродаја на тржишту непокретности било 32.164, што је за 6,7 одсто више него у првом кварталу 2021 године. У Новом Саду је прометовано 2.754 станова, у Београду 7.946, у Нишу 1.036 и у Крагујевцу 648 станова.

У првом кварталу 2022. године у односу на исти период 2021. забележен је раст броја купопродаја у Новом Саду за 332 уговора (13,7). Прошле године у првом тромесечју прометовано 149,3 милиона евра, а 2018. - 82,8. На основу прикупљених података из купопродајних уговора, 12 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за четири одсто мање у поређењу са првим кварталом 2021. године. Из кредита се најчешће плаћају станови.

У агенцијама за некретнине кажу да цену станова диже велика потражња, као и то да се Нови Сад показао као одличан за инвестирање.

- Статистика показује да је тржиште некретнина живо и да на њега није утицала ни пандемија, ни рат у Украјини. Како ће бити убудуће, то не знам – каже директор агенције “Солис некретнина” Драган Рабатић. 

По његовим речима новосадско тржиште је инвестиционо, а то како појашњава подразумева да људи улажу у некретнине које им нису потребне.

- Код одређеног броја клијената постоји задршка и нису сигурни да ли треба да купују станове или не. Код других је то инвестиционо, а и негде смо наслоњени на традицију, јер је то неки вид штедње. Менталитет нашег човека је да воли да буде власник некретнине, а с друге стране Нови Сад се профилисао као одлично тржиште за улагање – каже Рабатић. 

Каже да је у овој агенцији најскупљи квадрат стана продат за 2.500 евра, и да је то изузетак, те тако да како каже нема много станова који су продати за више од 3.000 евра. Старији станови се продају углавном од 1.500 и до 2.000 евра по квадрату, што зависи од локације, стања, величине...

- Код станова старије градње нема неког већег раста цене квадрата. Порасла је разлика у ценама између старије и новије градње – каже Рабатић. 

Нема више оног правила да су најскупљи станови у ужем центру града, већ на цену утиче пројекат који пружа неки додатни квалтет становања и лускуза. И даље највише потражње има за становима до 40 квадрата, гаражама, а потом и за оним луксузнијим од 100 квдрата и више.   Од 2019. присутан је стални раст количине новца на тржишту непокретности у Србији.

У првом кварталу 2022. дошло је до пораста инвестирања у непокретности од 23, 1одсто у односу на исти период прошле године, која је до сада била рекордна по улагању у некретнине у Србији, а у односу на 2019. годину количина инвестираног новца је чак удвостручена и сада износи 1,6 милијарди евра. Број закључених купопродајних уговора такође показује континуирани раст у односу на 2019. годину.

Током првог квартала 2022. године забележен је раст укупног броја закључених купопродајних уговора у Србији од 6,7 одсто у односу на исти период прошле године и износи 32.164 уговора. 

Најскупљи квадрат стана у Србији, и овом кварталу, продат је у Београду на води по цени од 9.115 евра. Највише новца у промету свих врста непокретности на нивоу Србије инвестирано је у станове. У ову врсту непокретности уложено је 889,5 милиона евра, што представља 57 одсто удела у укупном улагању у непокретности.

Када је реч о парцелама пољипривредног земљишта највише их је продато у Јужнобачком (460) и Јужнобанатском (436) округу.

С. Аничић Илић