Шта ћеш ти да обучеш?
НОВИ САД: Беше јуче неких речи о рекреацији, опуштеном облачењу, теретанама и традиционалној припреми (долази пролеће, лето...) за „ускакање” у одећу у коју неке припаднице лепшег пола „морају” да уђу, што због поменутих годишњих доба, што због могућих свечаних прилика.
Реко’, ја се уопште не оптерећујем, а питање „Шта ћеш ти да обучеш?” подсећа ме, да опростите, на малограђанштину. Давно је било, један Грожђебал, а тадашње тинејџерке из неког села, тек почињу да излазе, све у еуфорији, постављају ми то питање. Била сам зачуђена, у стилу: „Оптерећују се тиме шта обући за шетњу по вашару, у гужви и улицама узбрдо-низбрдо?” И, ето, кад год ми у било којој прилици неко постави то питање или свеобухватно распреда на ту тему, асоцијација ми је малограђанштина. Извините, ништа лично.
Прошле седмице, 8. март, стојим на семафору, окреће се девојка, сва скоцкана, с поклоном у украсној кеси, одмерава ме два пута забезекнуто од главе до пете. Ја сам, без размишљања, из чистог задовољства, била обучена у маслинастозелено, чак и дуксић „маскирни”. Јакну која личи на „комбатицу” похвалио је старији господин, на шта сам с осмехом одговорила: „Неуобичајена комбинација војних боја за женско баш данас, је л’?”
Бранка Павковић