Спас су резервисане јавне набавке

оспособљавање и запошљавање инвалидних лица примили су са задовољством, сматрајући да су тако на добром путу да Привредни суд усвоји њихов Унапред припремљени план реорганизације (УППР).

Том одлуком локална самоуправа ће имати око 25 одсто удела у капиталу ДЕС-а, који је у потпуности државни. Предузеће је, писали смо јуче, дужно Граду за порезе на зараде око 48,4 милиона динара и јавним комуналним предузећима око 54,6 милиона динара.

Финансијски директор ДЕС-а Дејан Жарковић каже за “Дневник” да предузеће дугује око 300 милиона динара држави и добављачима, те да дуговања потичу од пре десетак година.

– Дужни смо око 230 милиона динара Пореској управи, фондовима за пензијско осигурање и за здравство и Националној служби за запошљавање – наводи Жарковић. – Дугујемо и добаваљачима, али су то међусобна потраживања јер и они нама треба да плате. Уколико се дугови држави претворе у државни капитал, предлог по УППР-у је да се добављачима новац врати за 12 месеци.

По његовим речима, једини излаз за предузеће је да држава и приватни сектор што више упошљавају ДЕС посредством резервисаних јавних набавки.

– Има доста оних који још не знају да постоји могућност спровођења јавних набавки и у поступку резервисаних, па објављују отворене јавне позиве. У таквим позивима губимо послове јер смо специфично предузеће: у ДЕС-у ради 225 људи, од којих половина има оштећен слух или неки други инвалидитет – објашњава Жарковић.

Као добар пример успешне сарадње предузећа и привреде, он наводи два новосадска јавна комунална предузећа „Новосадску топлану” и „Пут”, за које раде ХТЗ опрему и ситне занатске радове у грађевинарству.

– Упошљавају нас и из ЕПС-а па за њихове огранке у Новом Саду и Колубари радимо електроормане и правимо канцеларијски намештај. Тренутно смо у послу израде новогодишњих поклона – календара, роковника, украсних кеса, упаљача, хемијских олвака, УСБ-а…

З. Делић

Највеће предузеће

ДЕС је основан као предзеће 1961. године, а послује од 1948, када је формиран Савез глувих и наглувих особа Војводине. У Србији је двадесетак предузећа које запошљавају инвалидна лица, а новосадско је највеће у погледу броја запослених. Директор Жарковић каже да и у свету има предузећа попут овдашњих која се воде као социјално предузетништво, па очекује да тако једном буде и код нас.