ПРИЗНАЊА НАЈСТАРИЈОЈ НОВОСАЂАНКИ И БРАЧНОМ ПАРУ С НАЈДУЖИМ СТАЖОМ Седам деценија заједничких корака; РОСА: Није се Јован мени дуго удварао
Магдалена Чоловић, рођена 5. јуна 1933. године, најстаријa je Новосађанка, док су Роса и Јован Пињо, венчани 18. децембра 1956. године, преко 68 година су у браку.
Иако има 91 годину и креће се уз помоћ штапа, Магдалена каже да је прошле године била активна и у башти. Сећа се и оних дана када у држави услови и нису били баш најбољи, али се вели борила кроз живот.
- Завршила сам школу у Сомбору 1948. године, преко Црвеног крста када је била школа за нудиље. Радила сам на Инфективном одељењу 12 годину до државног испита. Радила сам у Победи, у хангару од лима. Борила сам се преко синдиката и радничког савета да добијемо амбуланту, и сазидали су је при улазу. Тако смо имали два лекара и 6.000 радника, лабораторију и зубно одељење – каже Магдалена.
Период након Другог светског рата био је тежак као и у другим деловима државе, па је било дана када је на менију било само хлеба и масти.
- Нисам имала шта да једем. Имали смо хлеба и масти. Дођу доктори па нас питају: Сестре јел имате оне наше сендвиче, јер нисам јео цео дан?! Тако је било – присећа се Чоловић која је у пензију отишла 1985. године.
Каже да је са покојним супругом и два сина путовала на море и да тај период памти по лепом. Поносна је на синове што су завршили факултете и што се боре у животу као што је то она радила, а има и унуке…
Завршна свечаност поводом 45. традиционалне активности Црвеног крста Новог Сада “За сунчану јесен живота”, посвећене најстаријим суграђанима, недавно је одржана у Новом Саду. У оквиру традиционалне активности, организоване током октобра, организован је конкурс за избор најстаријег суграђанина Новог Сада и брачног пара који је најдуже у браку.
Тим поводом награђени су Магдалена и Роса и Јован Пињо.
Брачни пар Пињо близу седам деценија “корачају” заједно кроз живот. У сремско место Буковац дошли су да живе шездесетих година, а Роса каже да је тајна дуговечног брака у слози.
- Није се Јован мени дуго удварао. Било је добрих и оне мање добрих дана. Али нас је слога одржала. Дошли смо из Доњег Вакуфа из Босне – каже Роса.
Брачни пар има двоје деце, а ћерка Душица Крстић каже за “Дневник” да дане детињства памти као сретне, лепе и радосне.
- Родитељи су се увек лепо слагали, а поготово сада у овим годинама. Мама је изузетно толерантна, а отац је брз у доношењу одлука. Она је та која је балансирала – каже Крстић.
Слађана Аничић Илић