ПОТРОШАЧКО ЋОШЕ: Од огрева - буква и колубарски угаљ најтраженији

Нема сумње да се становници приградских насеља много више греју на чврсто гориво него они у ужем кругу града. Највише се купују дрва, угаљ, брикети и пелет, а чврсто гориво углавном се припрема лети, али потражња, због близине најхладнијег годишњег доба, ипак расте.

Радник стоваришта „ВМ Цер” за „Дневник” је казао да се сада много више купују дрва, али у мањим количинама, као и да људи који набављају огрев у ово доба године углавном користе комбиновано грејање, или једноставно немају довољно новца за веће залихе, те узимају мање количине у више наврата током јесени и зиме. Он је рекао да се у последњих неколико година све више купују већ припремљена дрва, јер људи због недостатка времена, нису у могућности да то обаве сами. 

Најтраженије дрво на тржишту је буква, које по кубном метру кошта од 6.000 до 6.500 динара, у зависности од тога да ли су дрва исцепана или не. Осим букве, купује се и храст, док је багрем најмање тражен. Дрва у yaku коштају између 350 и 400 динара, а потпала је нешто јефтинија и кошта 300 динара по yaku. Килограм дрвених брикета кошта од 23 до 25 динара, док су угљени нешто јефтинији – њихова цена је 20 динара.

Пелет, који се производи од отпада дрвета, пиљевине и струготине, још увек се не користи у великом проценту. Не може се пронаћи на сваком стоваришту. Цена за килограм креће се између 20 и 30 динара, а највише се купује пелет од рециклиране букве и јеле.

Угаљ који је најјефтинији, те због тога и најтраженији је колубарски, који кошта 8.500 динара тона, а највећу топлотну моћ има руски камени угаљ, који се цени између 22.500 и 23.700 динара тона.

Д. Андулајевић

АНКЕТА

ДА ЛИ СЕ ГРЕЈЕТЕ НА ЧВРСТО ГОРИВО?

Стефан Његован, адвокат:

– Користим чврсто гориво, конкретно, дрво. У јуну сам купио дрва на стоваришту у Ветернику, пошто је цена тада повољнија и лакше је сложити их јер не буду мокра и нема влаге. Унапред сам набавио исцепана дрва јер немам опрему, а ни времена да то сам обавим. Мислим да су дрва тренутно скупа, али сматрам да се још увек исплати грејати се на чврсто гориво.

Димитрије Петковић, приправник:

– Комбинујем чврсто гориво и грејање на гас, а пре месец сам у близини Темерина купио дрва за зиму. Имамо и воћњак, па доста дрвеног отпада који нам остане можемо искористити за ложење, поготово када су дани хладнији, тада нам је неопходно централно грејање јер гас није довољан да постигнемо жељену температуру, те нам се дрва заиста исплате.

Марко Симичић, радник на заштити биља:

– Користим чврсто гориво да бих се загрејао, највише букву и багрем. Купио сам дрва пре неколико месеци и за сада имамо довољно, а ако буде требало још, докупићемо. Набављам већ припремљена и исцепана дрва од једног човека у Ветернику јер би ме исто коштало и да платим неког да дође и исече их код мене, те ми је овако једноставније. Мислим да су дрва поготово скупа.

Љиљана Секулић, трговкиња:

– Стално се грејем на чврсто гориво и користим дрва. Битно је обезбедити дрва на време, ја сам то обавила у мају. Сваке године их купујем у Ветернику, увек код истог човека, а цена ми је задовољавајућа. Набављам већ исцепано дрво јер, док платим пилање и цепање, исто ме кошта. Једина опција ове године ми је грејање на дрва, мада сам чула да је плин доста јефтинији.

Д. Андулајевић