Полен амброзије – тегоба од јула до октобра: Нос чува плућа

Као и увек, алергични се тегоба неће решити до краја октобра. Амброзија је биљка која се убраја у корове, а полен испушта ради сопственог опстанка. Полен амброзије удише целокупна популација на територији Панонске низије. Протеклих дана Новосађани који муку муче због те биљке слатког имена, имали су бурне реакције, а већина је потражила помоћ лекара.

– Већина људи нема проблем, око 75 одсто њих – објашњава специјалиста за плућне болести прим. др Душица Јарић. – Склони алергији имају такозвану атопијску конституцију, што значи да другачије и бурније реагују на нешто што је заправо природно и нешкодљиво јер полен не изазива болест. Када удахну ваздух пун полена, долази до упале слузокоже, најчешће дисајних путева. Кијање је одбрамбена реакција. Када човек кине, ваздух изађе из носа брзином од 100 до 150 километара на час и на тај начин сачува доње дисајне путеве, што значи да нос чува плућа.

Осим кијања, реакције које прате алергију на амброзију су свраб у носу и грлу, печење и црвенило очију, цурење из носа и на крају зачепљење. Већина људи има само те симптоме алергијске кијавице, а код мањег броја алергичних присутан је суви кашаљ и осећај терета или притиска на грудима, осећа се извесно шиштање, што је знак да се процес запаљења ипак спустио на доње дисајне путеве. Одређена алергијска кијавица јесте фактор ризика за настанак придружене алергијске астме. Мања група људи при додиру с поленом, има екцем на рукама, најчешће у пределу лакта, а дешава се да се појави и иза колена и ушију.

– Кад објашњавам пацијентима, ја то учиним на следећи начин: сви дишемо исти ваздух, а сунце је једнако и над Африком и над севером Европе. Онај ко се родио с тамнијом бојом коже, неће имати проблем с опекотинама, за разлику од светлопутих. Сунце нема никакве недостатке и не треба живети под земљом, него је потребно користити заштитне креме. Исто тако, ако имате атопијску конституцију, требало би да користите спрејеве за нос и заштитне инхалаторе, чиме се обложи слузокожа носа – наводи др Јарић.

Сан основа доброг здравља

Ипак, с тегобама или без њих, квалитетан сан је основа доброг здравља, каже докторка.

– Медицина сна је потпуно нова грана и сан је велика енигма за лекаре, али има веома важну улогу у регулацији целокупног система, укључујући и имунски. Зато квалитетан и адекватан сан боље чува имунитет него разноразни витаминско-минерални суплементи. Требало би заспати пре поноћи. Ако направите добар однос квалитета сна, физичке активности и нормалне, балансиране исхране, нема разлога за страх – поручује др Душица Јарић.

Често се у новинама може прочитати да је први корак за лечење – спречавање контакта с алергеном, односно савети да се не шета по лепом времену, не отварају прозори, коса переи сваки дан и слични.

– Кад тако нешто прочитам, имам утисак да је то „копи-пејст” одређених савета, који као да, рецимо, особи светлог тена говоре да би требало да живи као кртица, под земљом – сматра др Јарић. – То није решење. Требало би узети лекове. Већина људи сматра да је лек само оно што попијемо, а таблета антихистаминика најпопуларнији је лек против алергије. То су први лекови за лечење алергије и дефинитивно јесу најбољи, међутим, они отклањају само симптом, а не утичу на суштину проблема, односно запаљење.

Уколико неко има симптоме алергије више од три пута седмично и уколико му ометају квалитет живота, др Јарић саветује да се мора узимати нешто што ће смањити запаљенски процес, а као најефикасније саветује интерназалне кортикостероиде, који се удишу.

– Ту долази до проблема јер људи знају да су кортикостероиди врста хормона и долазе с предубеђењем да је та хормонска терапија опасна, што је заблуда. Хормони су у нама и имају улогу катализатора – усмеравају неки процес да се одиграва брже или лакше. Кортикостероиди смирују запаљење. Како ће лек да делује, зависи и од дозе и од начина примене. Када кортикостероид дам у таблети или ињекцији, морам га дати у високој дози – најмање пола милиграма или милиграм по килограму телесне масе. Све се то путем крви лепо распореди и стигне до слузокоже носа. Али стигне и тамо где не постоји проблем. Дуже узимање лека на такав начин може имати нежељене ефекте. Доза која се уноси удисањем знатно је мања, а даје позитивне резултате.

Б. Павковић