ВОЛЕ СПОРТ, АЛИ ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ ОДВЛАЧЕ ПАЖЊУ Подаци забрињавајући, тинејџери све мање физички активни ИМА ЛИ РЕШЕЊА?
Према последњим истраживањима здравља становништва из 2019. године, тек је 65 одсто адолесцената физичко активно.
Како је та бројка значајно смањена у односу на 2013. годину, када је више од 80 одсто деце било свакодневно активно, постоји велика бојазан да су данас средњошколци све ређе на игралиштима.
Као главни разлог смањене физичке активности код деце наводи се пречесто коришћење мобилних телефона и рачунара, као и мањак жеље тинејџера да излазе из својих домова без обзира на временске прилике.
Професорка физичког васпитања у Електротехничкој школи „Михајло Пупин” Ксенија Лазукић потврђује за „Дневник” да су данашња деца недовољно физички активна, али да већина и даље воли спорт иако им друштвене мреже све чешће одвлаче пажњу. Осим тога, она наводи да разлог смањене физичке активности код њених ђака може да буде и време које ће будући програмери провести за рачунаром.
- Баш зато што ће наши ђаци радити после школе или факултета у ИТ сектору, они морају да имају бар неку минималну физичку активност - казала је професорка. - Они ће у будућности на радним местима седети осам сати за компјутером, а можда и више, па ће им вежбање или било какво кретање бити и више него неопходно.
Она каже да својим ученицима, пре свега, препоручује колективне спортове, који их развијају и психички, као и индивидуалне активности, попут шетње или брзог ходања.
- Дечаци у нашој школи највише воле фудбал, а постоји велики број ђака који желе да играју и кошарку - казала је Лазукићева додајући да су у prеthodnom месецу организовали турнир у баскету 3х3 на дан школе, а поводом 100 година од прве одигране утакмице у Новом Саду, управо на терену Електротехничке школе „Михајло Пупин”. - Током месец дана одигране су 94 утакмице у којима је учествовало 256 ученика у 52 екипе. На тај начин успели смо да окупимо ученике око једне идеје и надам се да ћемо у будућности организовати сличне манифестације, нарочито ако су хуманитарног карактера. Тим ће се и ђаци више физички активирати и међусобно дружити, а можда ће неком и помоћи.
А. Чегар