Панел о Алмашком крају на Калеидоскопу културе
НОВИ САД: Конференција ''Легати архитектуре'' одржава се у оквиру Калеидоскопа културе од 6. до 8. септембра у Креативном дистрикту, а представиће архитектонске легате Европске престонице културе као што су реконструкција фабрике свиле, обнова подграђа Петроварадинске тврђаве, пренамена највећег индустријког комплекса у Новом Саду, али и заштита и уређење Алмашког краја.
На конференцији је представљена методологија која је коришћена приликом пренамене старих простора у Новом Саду, а преноси и искуства гостију из земље и иностранства, из архитектонске бранше, који су радили, односно раде, на сличним пројектима. О значају Пројекта урбанистичо-архитектонског уређења Алмашког краја, који заједнички финансирају Град Нови Сад и АП Војводина, говорио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић. Он је подсетио на то да је просторно-културно-историјска целина Алмашки крај, на предлог Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, утврђена за културно добро одлуком Владе Србије, 2019. године.
Када треба показати и објаснити како је настајао Нови Сад, онда је то једина, последња и у највећем степену очувана целина, која нас у материјалном и амбијенталном смислу повезује са прошлим временима. Тај крај настао је између 1716. и 1718. године када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца. Подручје је било мочварно, испресецано барама и рукавцима. Првобитне улице, главни потези Алмашког краја уочљиви су на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су биле уски пролази на острвима између главних потеза, формиране током XIX века. У Алмашком крају су и два веома важна споменика културе, Православна црква Света Три Јерарха и Седиште Матице српске. До сада су обновљена три објекта и то у улицама Алмашка 5, Златне греде 10 и Златне греде 25, а планирана је обнова још 25 објеката. Међутим, да би целина била заштићена у потпуности, неопходно је обновити запуштену инфраструктуру и сачувати аутентични дух места кроз прикладну урбану опрему, уличну расвету, хортикултурно и партерно уређење. Из тих разлога јавила се идеја о изради Пројекта урбанистичко-архитектонског уређења Алмашког краја који ће бити реализован на основу Споразума о заједничком инвестирању АПВ и Града Новог Сада. Реализацијом тог пројекта били би створени услови за оживљавање богате нематеријалне традиције, за неупоредиво квалитетнији живот локалног становништва и за развој аутохтоне туристичке понуде Новог Сада, истакао је Далибор Рожић.
На панелу ''Алмашки крај'' такође су учествовали председник друштва ''Алмашани'' Маријан Мајин и представник Фаро мреже др Ангел Портолес Górriz. Алмашки крај постао је део престижне Фаро мреже Савета Европе. Ова мрежа окупља и повезује организације локалних заједница које културно наслеђе активно користе као потенцијал за развој својих средина и то чине уважавајући принципе Фаро конвенције – кровне европске конвенције о заштити културног наслеђа, коју је Република Србија ратификовала 2009. године.
