ОСНОВЕ ДИЗАЈНА ИЗУЧАВАЛА ЈЕ ОД ПОСЛЕДЊЕ МОДИСТКИЊЕ ИЗ СУБОТИЦЕ Данас је најпрепознатљивија по својим фасцинаторима и шеширима! Наташини детаљи из атељеа НИКАДА НЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ МОДЕ
Основе заната изучавала је од последње модисткиње у Суботици Ирене Балог, почетком деведесетих. Након тога, њени прсти и креативност долазе до изражаја кроз вежбање и самостални рад који резултује првом изложбом у Градској кући у родној Суботици 1995. године. Некада би била модисткиња, а данас је прати епитет дизајнерке. Она је Наташа Филиповић, оснивачица бренда "NFHATS".
Са прошлим временима не повезује је само стара реч, већ и то што већи део свог посла ради ручно на дрвеним калупима и старим металним модлама, као и грејањем кугли. Из њеног атељеа у Новом Саду излазе токице, шешири, фасцинатори, а за себе са поносом каже да је и занатлија и дизајнер.
-Много користим старинске технике и сматрам да, без обзира на еру вештачке интелигенције, занати и особе које се баве дизајном и занатом никада неће нестати- рекла је Наташа за Дневник.
Поред шешира и фасцинатора, наша саговорница креира и одећу за коју истиче да употпуњује њене детаље.
-Шешире посматрам као модни детаљ који треба да осликава једну особу и њену личност. Волим шешире које имају ноту 30-их година прошлог века, али прилагођених данашњем животу. Врло су популарни и мушки модели шешира за жене. У Србији се фасцинатори носе, наше жене воле да изгледају атрактивно и носе их на венчања и свечаности. Постоје земље где су они популарни, попут Шпаније и Велике Британије- нагласила је.
Наташа сматра да отменост није део стила, већ да то знали да "све добро дише заједно". Тако "дишу" и њени цветови, који су се у свет моде вратили на велика врата у виду брошева, за које је савладала више од 20 техника прављења.
-Одувек сам се бавила цветовима, а у последње време сам се посветила њима и савладала сам више од 20 техника које стално надограђујем. Радим и велике цветове од 30 центиметара. Они могу апсолутно да промене изглед неке хаљине или одела.
Наташа је и заљубљеник у музику и истиче да без ње не би могла да ствара своје моделе. Тако је учествовала и на прављењу једног дела визуелног идентитета за прошлогодишњу учесницу на Евровозији, израдивши свилене цветове рамонде.
-Дубоко сам у музици, певам и у хору. Посебно ми је било драго што сам била део тог пројекта- навела је.
Иако се бави старим занатом, нове технологије и интернет јој помажу да љубитеље моде и екстраваганције привуче у свој атеље.
-Покушавам да будем што активнија у виртуелном свету. Раније сам сарађивала, у својим почецима, са робном кућом "Београд" и "Србијатексом", а данас је незамисливо да у старту имате 50 продајних места. Прилагођавамо се новом времену и убацујемо се у савремене токове. Мале занатске раде треба да постоје, али занатлије треба да постоје у том виртуелном свету- закључила је дизајнерка.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.