Опенс обележио Међународни дан младих у време епидемије
Поводом обележавања Међународног дана младих, чланови Савеза удружења „Омладинска престоница Европе – ОПЕНС” јуче су исцртали беле кругове на травнатој површини с десне стране Моста слободе, на Штранду.
Циљ акције је да помогне младима да се и током пандемије друже, али уз прописану физичку дистанцу.
Члан Градског већа за омладину и спорт Огњен Цвјетићанин честитао је Дан младих и казао да Град безрезервно подржава све иницијативе ОПЕНС-а и младих, те да су им врата Градске куће увек отворена. Како је истакао, млади могу и желе да буду одговорни, мисле како на пријатеље, тако и на заједницу, а перформансом на Штранду желели су да пошаљу поруку да не морамо бити одвојени једни од других иако смо физички удаљени.
– Иако је година у којој је наш град понео титулу Омладинске престонице Европе прошла, још увек желимо да реализујемо бројне идеје – истакао је Цвјетићанин. – Морамо постављати нове циљеве, стога сарађујемо с омладинским организацијама, пружимо им логистичку подршку, да их подстакнемо да учествују у доношењу одлука, да унапређујемо ствари и да привучемо добру енергију.
Међународни дан младих се ове године одржава под слоганом „Youth енгагемент фор глобал ацтион”. По речима координатора ОПЕНС-а Вукашина Гроздановића, добра са-
радња између младих, организација које се баве младима и институција изузетно је важна за успешно суочавање с изазовима у новонасталој ситуацији. Он је нагласио да ће ОПЕНС наставити да спроводи програме које је реализовао prеthodnih година да би успоставио одржив систем подршке младима.
Оливера Баришић је, у име ЈКП „Градско зеленило”, у чијој надлежности је Штранд, подсетила на то да је најлепша градска плажа Новосађанима омиљено место летњих дешавања.
– Настојимо да сви безбедно уживају у чарима Дунава, па овог лета другачије организујемо садржаје, али то не значи да одустајемо од дружења – казала је Оливера Баришић. – Имали смо сјајно партнерство с ОПЕНС-ом, посебно приликом организовања Фестивала боја. Акцијом исцртавања кругова желимо да покажемо да, у складу с новим околностима и условима, и на плажи можемо неговати блискост, истовремено чувајући дистанцу. Кругови нису наметнути и никог не обавезују, већ су ту да подсете грађане на то да буду опрезни.
По подацима ОПЕНС-а, младима су за време епидемије коронавируса највише недостајале свакодневне активности и мале ствари, попут одласка на Академију уметности где могу несметано да свирају инструменте, да се друже, да без страха загрле ближње, али су исто тако изразили страх од могућег губитка посла, смањених прихода, организовања наставе на факултетима, али и да не заразе друге коронавирусом.
С. Ковач
Анкета:
Момчило Јовановић,
угоститељ:
– По мом мишљењу, највећи проблем младих је то што нико неће да ради. Сви хоће да добију новац од маме и тате, да им купе телефон, а неће да се помакну. Пошто се бавим угоститељством, корона је утицала на мој посао, али сам направио себи штек за црне дане. Не трошим на изласке, не пијем толико, тако да имам довољно новца.
Велибор Гајић,
кувар:
– Недостатак перспективе у овој земљи. Не бојим се короне. Дружим се, али мисим да не треба као и пре излазити свуда и дружити се с било ким, битно је држати се свог круга људи. Корона је лоше утицала не посао зато што у ресторану у којем радим, посао зависи од туриста којих тренутно нема.
Тамара Коњевић,
студенткиња:
– Остати или отићи? Колико је тешко наћи запослење, колико је тешко остварити се у било којем пољу у којем желите, али сте ограничени многим факторима. Спремна сам да покушам овде, али уколико се то не покаже као одговарајућа опција, исто тако сам и спремна да одем. Због короне нисмо имали регуларну наставу, и то је једино што се променило на факултету.
Мила Миленковић,
студенткиња:
– С обзиром на то да сам сада запослена, корона је донекле утицала и на посао којим се бавим пошто нисам имала довољно услова за рад. Изласци ми не недостају, имам више времена да се посветим раду на себи, књизи и учењу. Нормално да ми друштво недостаје, као што ми недостаје и кад се не видим с другарицом, али на крају се уклопимо.
В. М. Петровић
Фото: Д. Андулајевић