Омладинска престоница представљена у Берлину

То је пети европски центар у којем је град младих отворио врата за неколико десетина страних амбасадора, представника немачког парламента, међународних омладинских организација и дипломатског кора. По речима Његове екселенције амбасадора Србије у Берлину Душана Црногорчевића, престижне титуле Омладинске престонице Европе и Европске престонице културе које Нови Сад носи, истовремено дају шансу граду и представљају обавезу да се Српска Атина и читава земља представе у добром светлу.

Представљањем амбасадама и дипломатском кору европских градова жели се створити простор за умрежавање и партнерство с организацијама и институцијама из Берлина, као и да се шира заједница информише о активностима у Новом Саду у 2019. години. Идеја је да се грађани у Европи упознају с најважнијим пројектима Новог Сада, али и да се упути позив да у години младих посете град који је носилац двеју европских титула. Наредне станице на европском путу ОПЕНС-а у јуну биће Праг и Москва.

Пријеми које Омладинска престоница Европе Нови Сад, уз подршку Града и Министарства спољних послова, организује у омладинским центрима широм Европе, долазе у тренутку када Савет Европе најављује готово потпуно смањење buyеta који се издваја младе у Европи, јављају из „ОПЕНС2019”.

– Ти пријеми имају двојаку важност: наши људи у иностранству разумеју контекст у којем представљамо шта све радимо и могу помоћи у тражењу партнера за остваривање програма које спроводимо и могу бити мост између нас и француских партнера – казао је координатор ОПЕНС-а, Вукашин Гроздановић. – Мислим да је такође важно да дијаспора буде упозната с тиме шта се дешава у Новом Саду и колико напредујемо. Пројекат ОПЕНС 2019. године је наш пројекат за будућност. Желимо да у овој години и свим предстојећим, својим примером помогнемо развоју и побољшању услова живота за младе у целој земљи. 

Интернет платформа – ОПЕНС „Банка времена” за младе

„Банка времена”, интернет платформа за размену услуга временом, а не новцем, посвећена је младима, незапосленима и целој заједници и доступна је на адреси: njnjnj.bankavrеmеna.org.rs. Она омогућава међусобну размену сати, тј. знања и вештина. Један сат „Банке времена” једнак је сату рада сваког корисника. Стога аутори тог пројекта, истичу да систем „Банке времена” искључиво треба да се односи на јединицу времена у једнакој вредности рада, без обзира на то ко и какву услугу нуди.

АНКЕТА: КОЛИКО ЈЕ ЗНАЊЕ СРПСКИХ АКАДЕМАЦА ЦЕЊЕНО И ТРАЖЕНО У СВЕТУ?

Александра Тешин,

студенткиња:

– Мислим да се знатно више цени. Имала сам прилику да посетим другарице на разменама, а једна од њих ми је више испричала о томе које је она прилике тамо добила захваљујући свом знању, умећу и способности, а које јој се овде на нашем универзитету вероватно никада не би пружиле. У иностранству цене њихово знање и уважавају их, дају им више слободе да раде нека истраживања, да се укључе у различите пројекте, да раде с професорима.

Никола Вешковић,

студент:

– Сматрам да се наше знање доста цени и код нас и у иностранству. Поготово се цени у иностранству јер ми овде детаљније и темељније учимо градиво у односу на неке студенте у свету. То сам сам сазнао из поузданих извора. Најлакше је отићи у иностранство и прилагодити се њиховом систему који је већ уређен, али већи је изазов за студенте да остану у Србији и да створе нови систем у којем ћемо сви заједно моћи боље да функционишемо.

Дијана Шијан,

студенткиња:

– Наше знање је веома цењено у свету, због тога се многи и селе одавде. Стичу овде знање па одлазе у иностранство где ће пре наћи посао него овде у Србији. Зато што је код нас радна снага слабо плаћена и цењена. Студирам економију, и то што бих радила овде, у иностранству могу радити за много већу плату. Размишљала сам и ја о томе да одем и употребим своје знање у свету јер овде студирам пет година па зашто бих онда радила за мале паре?

Милан Пудар,

студент:

– Цењено је и тражено по свету доста. Наши студенти, где год да оду, најбољи су и пробију се. Знање које стекну овде је квалитетно и много више се ради него на Западу. Има ту доста ствари које, по мом мишљењу, не треба да се уче, али, опет, наши студенти виспреношћу и бистрим умом постижу добре резултате. После, с том надоградњом на Западу, сигурно буду још бољи. Неких 20 одсто студената примењује оно што су научили на факултету, а остало морају да уче сами. 

Николина Петровић,

студенткиња:

– Српски студенти су веома цењени у свету јер знање које нам преносе професори у Србији је огромно. Тражи се знање и ништа више, а то се у свету цени. Наравно, тамо морамо да прођемо кроз неке семинаре, радионице, да бисмо усавршили научено. Ја студирам медицину, а то је професија која је данас врло цењена. Наш студијски програм овде је одличан и што се тиче фонда часова и праксе, све је на завидном нивоу. Ипак, нисам размишљала о томе да одем одавде.

Никола Ковачевић,

студент:

– Мислим да смо на добром гласу, али мали број академаца одлази, то су врхунски студенти, а они су прилику да оду изградили сами. Добри професори извлаче из студената максимум. Они који се сами покажу, могу и да оду, а остали не јер наш систем образовања је застарео и не функционише већ дуго и ничему не служи. Иако ми, генерално, доста више знамо од наших колега из Западне Европе који немају базична знања. Они знају оно што им треба и што ће им сутра бити потребно за посао.

В. Б. и К. И. И. (Фото: В. Фифа)

То у пракси значи да ће, уколико неко одржи нпр. два часа енглеског језика бесплатно, убележити те „зарађене” сате на свом профилу на тој платформи, а онда их искористити тако што ће бесплатно добити услугу од неког другог корисника чије услуге су му потребне. Односно, заузврат од другог корисника може добити бесплатан час нпр. јоге, програмирања, израде накита, графичког дизајна, услуга беби-ситинга, спремања стана, организовања догађаја итд. Корисник не мора нужно директно да се одужити ономе који је њему учинио услугу.  Платформа је доступна свим корисницима који могу и желе да раде, помогну другима и међусобно сарађују. „Банка времена” је заправо пројекат који подржава „Опенс 2019”, а којим се комбинује предност савремене технологије с принципима заједничког живота и добре економије размене. Стварањем те платформе корисници се повезују с другима и размењују знање и вештине.

По речима државног секретара за омладину и спорт Дарка Станића, Нови Сад је пионир омладинске политике у Србији и пружа добар модел за читаву републику.

– Свима нам је у интересу развијање омладинске политике у Србији – закључио је Станић. – Да ли ће ове године бити донет закон о младима тешко је рећи заиста, али за ово кратко време колико сам на функцији државног секретара за омладину, сигуран сам у то да је читаво Министартсво у сваком смислу посвећено развоју омладинске политике у Србији

В. Б.

Фото: ОПЕНС