Обележен Светски дан деце оболеле од рака
НОВИ САД: Светски дан деце оболеле од рака обележен је прекјуче, када су испред ТЦ „Променада” сви хумани Новосађани имали прилику да добровољно донирају крв и коштану срж, али и да пруже финансијску помоћ у складу са својим могућностима.
- Овогодишња манифестацију поводом Светског дана деце оболеле од рака организовали смо под слоганом „Бити херој” у више од 20 градова широм земље - изјавила је Теодора Тодоровић у име Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). - Циљ је да информишемо грађане о поражавајућем податку да сваког дана једно дете оболи од малигне болести, али и да пошаљемо поруку да свако од нас може бити њихов херој тако што ће донирати крв, коштану срж или пружити материјалну подршку.
Како је рекла волонтерка из Завода за трансфузију крви Војводине и студенткиња Медицинског факултета Николина Сикимић, одзив Новосађана био је огроман, што потврђује чињеница да је за само 15 минута регистровано чак десет добровољних давалаца. Суграђани, који из здравствених разлога нису могли да донирају крв, имали су прилику да дају узорак крви и уколико су компатибилни с неким од пацијената буду уведени у регистар донатора коштане сржи.
Питали смо Новосађане: Колико често дајете крв
Лена Симоновић, студент:
– Данас сам први пут дала крв. Мислила сам да због тетоваже коју имам не могу да будем донатор. У међувремену сам се информисала и схватила да то није препрека. Поручила бих свима који су здрави да буду и хумани, јер наших десет минута некоме може да спасе живот.
Николија Јановић, лабораторијски техничар:
– Крв дајем када год и колико год могу. Женама је дозвољено три пута годишње. То је максимум. Ја сам нулта негативна крвна група, која је ретка, а самим тим и неопходна. Свесна сам да мало времена које потрошим на попуњавање формулара и саму донацију може некоме да продужи живот.
Александра Лукић, психолог:
– Три пута сам покушала да дам крв, али ми је хемоглобин био лош. Међутим, увек могу да донирам коштану срж. У детињству сам и сама имала здравствени проблем, када сам добила крв. Одувек сам желела да је вратим. Данас сам покушала по четврти пут и коначно сам успела.
Војислав Атанацковић, трговац:
– Нисам био редован давалац. Донирао сам крв пет пута до сада. Одлучио сам да у будућности то променим, јер не могу на други начин да помогнум, на примем, финансијски. Позвао бих суграђане да покажу своју хуманост, јер за добро дело није потребно много.
Текст и фото: Д. Клашња