Новосадска шеталишта: А предах у бајковитом Дунавском парку

. Некада давно, причају стари Новосађани, седење на клупи у Футошком парку се наплаћивало један динар, а сада се често могу видети, осим керароша, људи који су донели ћебе које су прострли по трави, корпу са храном и књигу или новине, како би на неколико сати, упили леп дан и потрошили време у зеленилу. Тако се некадашња штрафта преместила у Каменички, Дунавски, Футошки, Лимански парк, па и нови парк на Новом насељу. Рекло би се да је омиљени корзо, како Новосађанима, тако и свима који посете Нови Сад, од „Трчике” кроз Краља Александра, Змај Јовином, до краја Дунавске улице, па се обрне круг и назад.

У центру се могу најпре видети људи који су се специјално „средили” за центар, те новосадске фрајле често описују најлепшим. Тај круг по центру се може и проширити за оне који воле да пруже додатни корак, па тако завртети круг Пашићевом, до Милетићеве, натраг кроз Његошеву, затим поред СНП-а, па Булеваром Михајла Пупина поред „Базара”, „Арене”, у продужетку и даље је у понуди окрепљење бозом из „Цариграда”, па шетња кроз Дунавски парк, који многи називају бајковитим због језера у средини. Иако лабудова Исе и Бисе више нема, ту је бројно зеленило и велика стабла платана, лешника, брезе, дивљег кестена, јавора, сребрне липе, те бројних четинара који красе овај парк који је добио име по Дунаву, а и Дунавској улици на коју се наставља. Мало њих стане да прочита шта пише на таблама, али готово сви се сликају поред споменика Ђуре Јакшићу (са чика Ђуром како га деца зову из милоште).

Некада се шетња ту заврши, али често се настави према Кеју, где се километри протежу уз Дунав и на леву и на десну страну. Они озбиљнији са више времена ће проћи целу дужину Кеја, све до Штранда, па Студентских домова, а многобројни ће направити паузу код „Безе”. Како је Штранд отворен за шетаче током целе године, Новосађани, посебно викендом, воле да се прошетају крај омиљене плаже, где ћете на песку свакако видети оне припремљене разним зрневљем које су понели дивљим лабудовима који овде зимују. Кеј није резервисан само за шетаче, иако овде има редовних, такорећи свакодневних познатих лица који грабе корак по корак, већ и бициклиста, тенисера, оних на ролерима, скејтерима, те оних који џогирају пет, десет, петнаест километара уз реку.

Оне којима је и ова рута кратка, можете видети како прелазе Дугин мост и упућују се на петроварадинску страну, даље ка Градићу и Тврђави, која је такође једно од омиљених новосадских шеталишта. Многи се са Кеја спусте и до Лиманског парка, који заједно са Футошким, од ове године има нови заливни систем, на којима се радило prеthodnih месеци, те се очекује још зеленија трава. Од Лиманског парка преко Моста слободе за свега десетак минута се можете наћи у Каменичком парку, где ћете радним данима видети тек по којег шетача, неколико керароша или оне које су дошли на плажу подно парка да бацају каменчиће у воду, а лети да се сунчају. Зато викендом, јер Новосађани се довозе да се наменски прошетају, паркинг за аутомобиле је пун, а травнате површине испуњене дечјом грајом.

Каменички парк прави бисер

Каменички парк је целина за себе, једна права природна бајка у малом, али се шетња може продужити даље долмом уз реку. Ипак, у парку са старим статуама и најстаријим храстом у Новом Саду, шетачи ће пре направити неколико кругова по парку, него изаћи из њега, јер одише добром енергијом. Овде нећете видети намргођена лица у журби, већ ће вам се сваки пролазник кратко насмешити. Тек толико да не претера, јер парк заиста буди најлепша осећања.

Футошки парк је такође један мали бег од града, али та рута за оне који опет воле дужу шетњу се проширила Футошком или Хаџи Рувимовом до Булевара Европе, који је постао омиљена штрафта становницима Детелинаре и Новог насеља. И овде, као и на Кеју, осим шетача, видећете многе у рекреацији, децу на теренима, а старије на бициклима или у трку. Сад се ова штрафта наставља до новог парка на Новом насељу у ком се може уочити новитет, а то су клупе-лежаљке, спремне за оне који би да се испруже по сунцу како би упили зраке или се одморили од дуге шетње. Још један булевар, поред поменутог и сад већ „старог” Булевара ослобођења који је такође омиљен за шетњу, сада постаје и Булевар патријарха Павла.

Пошто је овај булевар нов, нови су становници у њему, приметно млади родитељи са децом, те ћете често видети колица или малишане који тек уче да ходају по плочнику.

Ако вам не пријају утабане стазе и руте, увек можете отићи до Подбаре или Салајке и шетати се уличицама, у којима се још увек могу видети старе фасаде које причају приче некадашњег Новог Сада.

Ова листа не би била потпуна када не би споменули Шодрош и Рибарско острво, које је тек оаза за себе, тако близу града, а опет измештено довољно да се осетите као да сте отишли негде даље, у природу.

Овај текст је посвећен свим Новосађанима који кажу да немају где да се прошетају у Новом Саду, а довољно је само да изађу на улицу и крену, пут ће их одвести на многа магична места.

Маша Стакић