Научна конференција у част 225 година Карловачке богословије
Настављајући обележавање јубилеја, 225 година Богословског училишта у Сремским Карловцима, започето у новембру прошле године на празник Светог Арсенија, заштитника те црквено-просветне установе, јуче је у Карловачкој богословији почео дводневни научни скуп посвећен школи.
Конференција је почела 1. фебруара, на дан када је 1794. године одржан и први час у училишту.
Због изненадне посете државног врха манстиру Хопово, епископ сремски Василије изостао је с јучерашњег скупа, али је прочитана његова порука у којој је подсетио, између осталог, на то да је у том училишту у којем је архимандрит Петар Јовановић Видак одржао први час, и у којем се, с мање или више прекида, одржава настава и слуша реч Божја до данас, знање стицало више од 4.500 ученика. Истакао је да је у њему предавало више од 300 професора, као и да је школа дала више од 50 архијереја Карловачкој митрополији и Српској православној цркви, међу којима су „спомена достојни патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић, а треба истаћи да је знање о Богу стицао и патријарх Уједињене Српске православне цркве Герман”. По мишљењу владике Василија, школа у првом реду трајање дугује Богу, а онда многобројним часним Србима, свештеницима, професорима, епископима и свима онима који су и најмањим залагањем помогли да она живи и да буде светлост која светли у тами.
Дванаест учесника скупа јуче је с различитих аспеката, почев од почетака српске културе на тлу Срема до црквеног појања као одлике школе, говорило о Карловачкој богословији, првој православној богословској школи која је постојала и радила у некој западноевропској држави, у оквиру западноцивилизацијске тековине. Међу њима су били в. д. ректора Карловачке богословије протојереј мр Јован Милановић, професори Филозофског факултета у Новом Саду др Борис Стојковски и др Светозар Бошков, професорка Филолошког факултета у Бечу др Ана Кречмер, монах мр Игнатије Марковић, професорка Богословског факултета Православног Светотихоновског државног универзитета у Москви др Наталија Сухова, управник Патријаршијског архива др Радован Пилиповић, директор Архива САНУ у Карловцима др Жарко Димић, катихета Карловачке гимназије ђакон Петар Николић, те професори Богословије Јован Стојановић, Ненад Стојановић и Бојан Грујичић.
Радни део конференције завршен је јуче касно после подне, а учесници ће данас, после свете литургије у Саборној карловачкој цркви, отићи у облизак манастира у Крушедолу, Гргетегу, Великој Ремети и Ковиљу.
Текст и фото: З. Милосављевић
