НАШИ СУГРАЂАНИ Милена Гобељић краћим путем ОД ДОДАТНОГ ДО ПРИМАРНОГ ПОСЛА
Број малих произвођача у нашем граду непрекидно расте.
На тезгама бројних манифестација све је више идеја, маштовитости, а за њима домишљатих суграђана, који од хобија успевају добро и да зараде. Продају се храна, пиће, рукотворине, а уколико је производ на тржишту јединствен, убрзо се развије у бренд и лако пронађе пут до купца. Суграђанка Милена Гобељић, дипломирани гастроном и предавач куварства у средњој школи, дошла је на идеју да шије пелене и постељину за бебе, па наишла на неочекивано велико интересовање родитеља, бака, дека... Сада жели од продаје и да живи...
Како сте донели одлуку да покренете бренд „Вилин кончић”?
– На породиљском одсуству, а у време короне, боравила сам на селу у близини града. Школица за труднице, коју сам похађала, била је затворена због епидемије, па сам имала доста слободног времена. Почела сам да шијем ствари за своју децу, те размењивала утиске с другарицама на Вајбер групи. Њима се свидело, па сам почела да продајем преко Инстаграма... Тако је све почело...
Какви производи су у вашој понуди? Колико траје процес израде?
– Све што сашијем је од увозног памука, који набављам из Турске. Ту су пелене занимљивих дезена, које у зависности од димензија коштају од 300 до 800 динара. Производим и летње прекриваче од муслина, који стају од 1.200 до 1.400, као и зимске од четворослојне газе или памучне плетенине, и „минки” платна чије се цене крећу од 1.800 до 2.200 динара. У понуди су звечкице глодалице, мазалице и играчке, чији је распон цена од 1.200 до 1.800 динара. Што се тиче израде, не траје дуго, најдуже 30 минута. Прво сечем материјал, спајам, опеглам, још једном прошијем и покривачи и пелене су готови.
Будући да су пелене за једнократну употребу скупе, колико се маме итересују за ваше производе? Можете ли да живите од тога?
– Много сам задовољна интересовањем. Када сам почињала, нисам очекивала да ће продаја ићи овако добро. Испрва је шивење било мој додатни посао, доколица, а од сада ће бити и примарни.
Текст и фото: Д. Клашња