На Тргу слободе јавни час кампање „Спаси ме”

У оквиру ове кампање, током прошле године обучено је више 4.000 суграђана о важности препознавања срчаног застоја и раног започињања кардиопулмоналне реанимације и употребе аутоматског екстерног дефибрилатора (АЕД уређај). До сада су организована три велика јавна часа, као и неколико мањих у склопу различитих манифестација током prеthodnе три године, а из Секције прве помоћи Медицинског факултета наглашавају да су поносни и изненађени постигнутим резултатима.

- Веома је битно и желимо да кажемо грађанима колико у ствари људи могу да ураде за седам минута, које је просечно време доласка службе хитне медицинске помоћи од оног момента када их позовемо - истакла је координатор кампање Теодора Лакић. - Људи могу много тога да ураде, да им помогну и ми заиста желимо да што већи број људи научимо да препознају срчани застој, како да реагују и шта могу да ураде.

Жељко Ребрача подржао кампању

Прослављени кошаркаш и тренутни председник KK „Војводина” јуче је као амбасадор ове кампање поново подржао рад студената из Секције прве помоћи.

- Од прошле године сам овде да подржим овакве акције јер сматрам да су битне за суграђане и све људе да се обуче и да знају да препознају ситуације, ако дође до срчаног застоја и да могу да корсите АЕД уређај - навео је председнк KK „Војводина” Жељко Ребрача. - Ово говорим зато што сам имао одређену проблематику раније у својој каријери са атријалном фибрилацијом и аритмијом. Желео бих да се људи активирају да дођу, да се обуче, јер ко зна, можда ће неком бити потребно ово знање да се спаси живот.

Прво што би требало да се уради, да се провери свест и дисање, а уколико нема ни свести, дисања, започиње се комперсија или масажа срца и одмах се зову службе медицинске помоћи. Током 2019. године спроведено је истраживање где је виђено да је постојало у току те једне године 198 срчаних застоја, а да је чак у 75 случајева лаик био присутан, а само десет одсто њих започело је реанимацију. Према речима организатора, то су били поражавајући подаци и од тада они желе да се те бројке побољшају, што значи да је обука при коришћењу АЕД уређаја неопходна.

Тај уређај представља мали преносиви електронски апарат који лаика води кроз цео процес реанимације уколико се нађе у ситуацији срчаног застоја. У нашем граду постоји 15 таквих апарата на различитим локацијама, као што су Трг слободе, Футошка или Лиманска пијаца. На неким местима ти апарати нису дуго сервисирани, па је споредни циљ ове кампање је да се апелују јавне управе да се повећа број ових уређаја у граду.

А. Чегар